Царински рат ЕУ и САД, више од економије

Аналитичари сматрају да је увођење царина од стране ЕУ на робу из САД симболична мера, али која би дугорочно могла да се претвори у највећи трговински рат после 1930.

"Наш одговор је јасан и одмерен – радимо оно што морамо да бисмо заштитили наше произвођаче", поручио је председник Европске комисије Жан Клод Јункер.

Одговор Уније су веће тарифе на америчке производе. Списак је прилично дуг – од 10 до 50 одсто на одећу, алкохол, дуван, џинс, чак и "Харли Дејвидсон" моторе. Вредност је 2,8 милијарди долара. Тиме су узвратили на царињење челика и алуминијума са 25, односно 10 одсто, одлуку Трампове администрације.

"Он укида неолиберализам, чега је Америка била главни спроводник, уводи ове трговинске ратове и то не може да изађе на добро. Главни ефекат ће бити смањење међународне трговине. Преко тога може да дође до пада БДП-а, до повећавања незапослености, чак и инфлације", објашњава економиста Михајло Црнобрња.

По листи царињених производа, страни медији примећују да у одлуци Уније има и много политике. Примера ради, "бурбон" виски производи се у Кентакију, домовини представника већине у Сенату, док је сок од поморанџе најважнији извозни производ Флориде, државе која неретко одлучује на америчким изборима. На више политике него економије, саговорнике РТС-а наводи њихова вредност.

"Најава овог рата је била драматична зато што су три велике конгломерације у њему учествовале – Америка, ЕУ и Кина. Томе се прикључује и Индија јер је челик у питању. Међутим, када се види тај почетак, изгледа да то за сада има симболичку раван. То је два одсто од америчког извоза у ЕУ, а трамп је оцаринио отприлике шест одсто европског извоза у Америку", указује новинар Милан Милошевић.

Трампов потез погодиле су и друге земље. Реаговала је зато и друга економија света – Кина, најавом царињења 50 милијарди долара вредне америчке робе. Слично су поступиле Индија и Турска. Иако се још не назиру, могуће су последице и по остатак света.

"Ако би се тај рат развио, то не би било добро и ми бисмо вероватно осетили. Вероватно прво наша челична индустрија", додаје Милошевић.

"Ово о чему ми причамо није у кондиционалу, то се стварно дешава и оно што ће потрефити остале земље је управо смањивање, сужавање простора за трговину", напомиње Михајло Црнобрња.

Да ли би профитер у целој причи могла да буде Русија – подељена су мишљења. Док се с једне стране предвиђа могућност окретања Кине и ЕУ истоку, с друге се верује да ће највећи трговински партнери рат прекинути на време због сопствених интереса. Само трговинска размена Америке са Унијом и Кином премашује хиљаду милијарди долара годишње.

број коментара 1 пошаљи коментар
(субота, 23. јун 2018, 11:49)
anonymous [нерегистровани]

Rat USA vs EU

Vec vidim Trampovu odnosno americku pobjedu.