Преговори о бесцаринској трговини Србије и Ирана

Србија и Иран почињу преговоре о успостављању бесцаринске трговине, речено је на састанку мешовитог комитета за привредну сардању у Привредној комори Србије. Добри политички односи, безвизни режим и директна авио-линија Београд–Техеран, довољни су услови да ирански привредници више инвестирају код нас.

Србија би могла да буде регионални центар за присуство иранских компанија на Западном Балкану, изјавио је потпредседник Владе и министар трговине, туризма и телекомуника Расим Љајић и позвао привреднике из Ирана да улазу у Србији.

Љајић је на отварању Пословног форума Србија–Иран, који се одржава у оквиру 15. заседања Мешовитог комитета за привредну сарадњу са Ираном, рекао да је покренута иницијатива за закључење споразума о слободној трговини.

Зато је позвао српске привреднике да искористе шансу и приступ тржишту Ирана од 80 милиона људи, земљи која годишње увози више од 70 милијарди долара различитих поризвода и роба.

Туризам, пољопривреда и енергетика су, нагласио је Љајић, области од обостраног интереса и потенцијала за сарадњу, а постоји могућност извоза овчјег меса, кукуруза, јестивог уља и различитих врста семена, попут сунцокрета, соје и шећерне репе у Иран.

"Порука пословним људима из Ирана је да дођу и инвестирају у Србији. Ви сте у нашу земљу више него добродошли", рекао је Љајић.

Нагласио је да је Србија једна од ретких земаља у Европи која има безвизни режим са Ираном и успостављену директну авио-линију Београд–Техеран што, истиче, олакшава долазак и привредника и туриста из Ирана.

"Србија је прошле године привукла највише страних инвестиција од свих земаља у региону", навео је Љајић и истакао да би зато долазак иранских привредника значио да Србија и Београд могу да буду регионални центар за присуство иранских привредника у региону.

Навео је и да је планирана посета Ирану са председником Привредне коморе Србије Марком Чадежом која ће, каже, бити покушај да се направи следећи искорак у конкретној економској сарадњи две земље.

"Видећемо у октобру које је прво пролазно време и да ли смо направили искорак", рекао је Љајић и додао да је пред нама шанса за велики искорак у економској сарадњи, те да верује да ће стручњаци из Србије радити на модернизацији термолектрана у Ирану.

Истакао је да је за 15 година колико је на челу Мешовитог комитета за привредну сарадњу са Ираном никада као данас није постојала већа политичка воља и спремност за економску сарадњу.

Заједничка компанија за повезивање пословних људи

Председник ПКС Марко Чадеж рекао је да су вести са билатералног састанка са представницима Ирана добре, те да постоји воља да се склопи споразуму о слободној трговини.

"Постоји спремност наших пријатеља да тргујемо кад је питању енергетика и извоз наших производа", рекао је Чадеж и истакао да се разговарало о томе да привредне коморе учествују у формирању заједничке компаније за повезивање пословних људи две земље како би се предузели конкретни кораци који би омогућили већу трговинску размену.

Подсетио је да је крајем фебруара отворена нова ера у сарадњу Србије и Ирана, те да може да се констатује да је учињен први напредак и да се разговара о конкретним пројектима.

"Зато су додатни подстицај за наше привреднике пре свега договори о закључењу споразума о слободној трговини. После тога, најважније је разговорати о отклањању највеће препреке, а то је банкарска сарадња и успостављање платног промета", рекао је Чадеж.

Навео је да је са колегама из Ирана сагледана листа производа које увозе обе државе, а које би могле да понуде једна другој по конкурентнијим ценама.

Ирански министар: Велики значај Србије 

Министар индустрије, рударства и трговине Ирана Мухамед Шариатмадари рекао је да Иран подржава територијални интегритет Србије, да Србија има велику важност и значај у овом делу Европе за очување мира и стабилности у региону, те да су политички односи две земље на највишем могућем нивоу.

Навео је да је председнику Александру Вучићу пренео позив званичника Ирана да посету ту земљу, што очекује да ће се десити ускоро и да ће том приликом доћи и велики број привредника из Србије.

Шариатмадари каже да је за употпуњавање слагалице у односима две државе остало да се реши питање банкарске сарадње и успостављања директног платног промета.

"Преговарамо о успостављању бесцаринског режима али то није могуће без увођења платног промета и банкарства између две земље. Веома су интересантне фабрике вагона за шта постоји могућност приватизације", рекао је ирански министар.

Поред укидања визног режима, навео је да је пословним људима из Србије омогућено да шест месеци бораве у Ирану, а да ће то бити продужено на годину дана, те предложио да Србија обезбеди исту могућност за иранске привреднике.

Навео је да је већ успостављен ваздушни мост између Београда и Техерана и да очекује од српских привредника да предузму значајне кораке у циљу јачања економских веза.

Подржао је формирање заједничке компаније чији би задатак био повезивање привредних субјеката две земље и навео да је добио листу производа које Србија увози, а Иран их изози, те упитао: "Зашто не бисте увозили од нас те производе".

Могућности енергетске сарадње 

Шариатмадари је рекао да Иран има 18,9 одсто свеукупне резрве гаса на свету, 9,7 одсто резерви нафте, највише у Ахвазу, по чему је четврта земља на свету, поседује 68 врста минералне сировине чије резерве износе 60 милијарди тона што је, каже, седам одсто свеукупних резерви минералних сировина на свету, те да је 11. произвођач челика у свету и годишње произведе 200 милиона тона.

"Када је реч о производњи бакра, цинка, олова, сребра, злата, каменог угља Иран се налази на врху светских произвођача", рекао је Шариатмадари и навео да Иран годишње произведе и 1,6 милиона аутомобила, тешких теретних возила, грађевинске машинерија и пољопривредне механизације.

Обим производње петрохемије у Ирану је 52 милиона тона годишње, каже он и додаје да је из те земље прошле године извезено 4,5 милиона тона пољопривредних производа у различите земље.

"Нажалост, нисмо земља са великим количинама воде, у сточарству смо увозници и у плану је да будемо увозници овчјег меса из Србије", рекао је он и навео спремност Ирана да сарађује са српским компанијама у модернизацији термоелектрана у Ирану које имају драгоцено искуство, те да очекује да ће врло брзо бити потписани уговори.

Србија има, каже, велики капацитет и потенцијал у области производње шинских возила, а део акција "Гоше" купиле су иранске компаније.

Одлучност да се учврсти сарадња 

Председница Привредне коморе Ахваз Шахла Амори оценила је да Пословни форум показује озбиљну одлучности Ирана и Србије за учвршћивање економске сарадње.

"Две земље су на прагу новог искуства у области билатералних трговинских односа, искуства које ће створити нове позитивне промене и још више приближити две земље", рекла је Амори.

Позвала је привреднике из Србије да предузму конкретне потезе у области економске сарадње и да присуствују форуму у Ахвазу, граду за који каже да поседује огромне потенцијале у пољопривреди, челичној индустрији.

Ирански привредници оцењују да је данашњи форум важан за сарадњу две државе, а међу њима је и директор иранске фирме НСБОРНА Сиамак Колбади.

Колбади за Танјуг каже да његова фирма већ 10 година сарађује са Институтом за семе у Новом Саду и да је највећи увозник семена из Србије, те да очекује да ће извоз бити повећан.

Истакао је важност преноса технологије у тој области из Србије, те да очекује долазак иранских студената којима ће искуства Србије бити од велике помоћи.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 24. април 2024.
10° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво