Негреова: За пројекте у Србији око 340 милиона евра

У првих шест месеци ове године Европска инвестициона банка (ЕИБ) потписала је уговоре за финасирање пројеката на Западном Балкану у вредности од 600 милиона евра, а више од половине тог новца, око 340 милиона, намењено је за пројекте у Србији.

Директорка представништва ЕИБ-а за Западни Балкан Дубравка Негре наводи за Танјуг да је та институција од 2001. године, од када је поново започела активности у Србији финансирала пројекте у нашој земљи са 5,3 милијарди евра.

Реч је о пројектима како у приватном тако и у јавном сектору, а највише у – области инфраструктуре, од транспорта, енергетике, образовања, науке и истраживања, до пројеката у здравству али и изградњи општинске и комуналне инфраструктуре и подршке малим и средњим предузећима.

"За помоћ кредитирању малих и средњих предузећа у Србији издвојено је до сада 1,7 милијарди евра", рекла је Негреова, уочи сутрашњег обележавања 60. година рада те институције у свету, и 40. година њеног присуства на Западном Балкану.

Што се тиче гаранција које даје Европски инвестициони фонд ЕИФ, у корист малих и средњих предузећа, он тиме дели ризик финансирања са комерцијалним банкама, објашњава Негреова и додаје да је за ту намену до сада издвојено око 300 милиона евра.

Подсећа да је ЕИБ 1977. и 1978. године финансирао изградњу чувеног ауто-пута Братство-јединство у тадашњој Југославији, а како би се регион повезао и припремио за улазак у ЕУ.

Додаје да ЕИБ годинама финансира и изградњу стратешких Коридора у нашој земљи.

"Почетак првих пројеката ове године"

Говорећи о Меморандуму о разумевању и финансијској подршци ове банке Србији од једне милијарде евра за инвестиције у инфраструктурно повезивање, дигитализацију, рурални развој..., а који је потписан недавно на Самиту земаља Западног Балкана у Софији, каже да се почетак првих пројеката може очекивати већ ове године.

У питању је финансирање у наредне три до четири године, у различитим секторима, од транспорта (ауто-пут Ниш–Плочник) у првој фази, гасна конекција Србије са Бугарском, подршка образовним институцијама у нашој земљи увођењем интернета у свим школама у којма недостаје.

"У Београду планирамо нове инвестиције које се пре свега тичу 'зеленог' транспорта, односно помоћ да транспорт у Београду буде чистији", рекла је директорка представништва ЕИБ-а за Западни Балкан и појашњава да је реч о финансирању куповине нових електричних аутобуса као и учесће ове институције у модернизацији трамваја и трамвајских шина.

Наводи да су пројекти, који ће бити финансирани од стране Инвестиционе банке и део су договора из Софије, у фази припреме, а на питање Танјуга када се може очекивати реализација првих значајнијих пројеката, Негреова каже – да ће неки почети већ ове године.

"Пројекат који треба једним делом да се финансира ове године је и пројекат побољшања пловности река у Србији. У питању је побољшање лучне инфраструктуре који се финансира бесповратним средствима ЕУ, а вредност је већа од 100 милиона евра", наводи Негреова.

На питање да ли сматра да институције имају капацитет да припреме сву пројектну документацију и утроше намењена средства, јер се дешавало да се новац не искористи јер нема довољно спремних пројеката, директорка представништва ЕИБ-а за Западни Балкан каже да се у протеклим годинама повећао износ повучених средстава.

"Ниво искоришћености средстава је око 75 посто што је релативно добар износ знајући да у тим пројектима учествује и приватни и јавни сектор. Мислимо да се у задњих пар година повећало повлачење средстава, а доказ за то је завршетак реализације Коридора 10, што источног што јужног крака, где је ЕИБ највећи кредитор", објашњава Негреова.

Додаје да треба порадити да институције ефикасно користе средства.

"Институције се оснажују све више и више да ефикасно користе средства, на чему још треба порадити", указује директорка представништва ЕИБ-а за Западни Балкан.

Наводи да зато ЕИБ са чланицама ЕУ и финансијским институцијама учествује у припреми свих пројеката, а којих је у Србији било више од 300.

Неки од најзначајнијих пројеката у протеклим годинама су и финансирање – јужног и источног карака Коридора 10, Клинички центар у Нишу, модернизација и реконструкција Југословенске кинотеке, реновирање Палате правде, Специјалног суда, финансирање научно-технолошких паркова, обнову Народне библиотеке у Београду, а у плану је и финансирање реновирања Нишке тврђаве...

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 19. март 2024.
2° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво