Мартоношка паприка – црвено благо и бренд Србије

Породица Душана Хајдина из Мартоноша зачинску паприку производи и прерађује готово пола века.

У Србији се годишње произведе око 3.000 тона, већином у Војводини, а све што се направи, прода се претежно на светском тржишту.

Хајдин истиче да је мартоношка паприка једна од најбољих на свету, што је и признато.

"По боји, по ароми и укусу је врхунска. Мало продајемо на домаћем тржишту. Извозимо у земље ЕУ, Америку, Аустралију. Наша паприка је скупља од светске, али сви узимају нашу паприку, да би поправили квалитет лошијих паприка", каже Хајдин.

Роберт Сабо више од 20 година сади зачинску паприку. Овогодишњом откупном ценом од 45 динара за килограм првокласне паприке је задовољан.

"После много година цена паприке је подигнута. Производња паприке је сложен посао, али се исплати да се ради.Ова година ће бити добра, јер паприка воли кишу и сунце", каже Роберт Сабо, произвођач из Новог Кнежевца.

"Недостатак радне снаге највећи проблем"

Обојица саговорника сагласни су да је највећи проблем у производњи и преради ове повртарске културе - недостатак радне снаге.

"Један од највећих проблема је брање паприке. Она се мора брати ручно, ако хоћемо да добијемо квалитетну паприку", објашњава Хајдин.

Роберт Сабо каже да ће садити паприку док има радника. "Чим се ствари промене, нећемо радити, јер без људи не можемо производити паприку", указује Сабо.

Државних подстицаја за производњу зачинске паприке - нема, као ни извозних стимулација. У Мартоношу тврде да вреди улагати у тај посао.

"Са малом помоћи могла би да се повећа површина под паприком, где би се запослило и доста људи и то би све ишло неком сигурном узлазном путањом", сматра Хајдин.

Мађарски научник Алберт Сент Ђерђ пре 80 година добио је Нобелову награду за откриће витамина Ц.

Овај витамин изолован је баш из зачинске паприке из Мартоноша, српске престонице ове повртарске културе.