Ернст енд Јанг: Србија по броју страних директних инвестиција у топ 15 у Европи

Србија је привукла рекордан број страних директних инвестиција (СДИ) у 2017. години, захваљујући чему се први пут нашла на листи топ 15 земаља у Европи по броју СДИ, показују резултати истраживања о активности европског тржишта ревизорско-консултантске компаније Ернст енд Јанг.

Србија је прошле године привукла 118 СДИ пројеката, за 157 одсто више у односу на 2016. годину (46 пројеката), што јој је омогућило да напредује за осам места на ранг листи Европе по броју СДИ на 14. позицију за 2017. годину, наводи се у истраживању Ернст енд Јанг "European Attractiveness Survey 2018".

Из СДИ у Србији је у 2017. години створено више од 20.000 нових радних места.

"Раст од 157 одсто у односу на претходну годину представља највећи раст од свих земаља које су биле предмет анализе. Уз наведени раст Република Србија се први пут нашла на листи топ 15 земаља у Европи по броју СДИ", изјавио је Иван Ракић, руководећи Партнер компаније Ернст енд Јанг за Србију, Босну и Херцеговину и Црну Гору.

Како додаје, резултати истраживања које је спровела та компанија указују на то да је регион централне и источне Европе други најпожељнији регион по броју СДИ у Европи.

СДИ упућене ка Европи достигле су рекорд у 2017. години са 6.653 забележених СДИ пројеката, што је годишњи пораст од 10 одсто.

У протеклој години, из СДИ у Европи отворено је 353.469 нових радних места, за 19 одсто више у односу на претходну годину, од чега је 20.103 у Републици Србији, што чини шест одсто од укупно новостворених радних места у Европи за 2017. годину.

Три најпопуларније европске земље којима је током 2017. упућена половина (50 одсто) прилива СДИ су Велика Британија (1.205), Немачка (1.124) и Француска (1.019).

Земље централне и источне Европе и даље привлаче више директних страних инвестиција од својих партнера из западне Европе чланица Европске уније.

Русија је, на пример, напредовала и сада се налази на петом месту, бележећи солидну стопу раста директних страних инвестиција од 16 одсто.

У земљама Западне Европе, након веома позитивног учинка у 2016. години, Шпанија је за једну позицију ниже и на шестом је месту, бележећи негативан раст СДИ од -23 одсто у односу на исти период прошле године, док су се Холандија (-17 посто), Ирска (-4 посто) и Румунија (-5 процената) такође придружиле групи земаља које су забележиле негативан раст међу првих 15 земаља по СДИ.

Највећи инвеститори и даље из САД

Амерички инвеститори и даље представљају највеће инвеститоре у Европи са изведених 1.381 инвестиционих пројеката (21 одсто укупних инвестиција), при чему су СДИ пројекти из САД у 2017. години порасли за 8 одсто у односу на претходну годину.

Ипак, највећи део СДИ упућених Европи је домаћег карактера (унутаревропски), а европске земље чине 56 одсто пројеката СДИ у 2017. години.

Дигитална економија се јавља као кључни покретач будућег раста, јер више од једне трећине (34 одсто) инвеститора верује да ће дигитална економија у наредним годинама бити најзначајнији покретач економског раста у Европи.

Са 1.172 пројекта СДИ, дигитални сектор је већ у вођству као највише рангиран између 10 најбољих европских сектора за пројекте СДИ, чинећи 18 одсто удела тржишта.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 22. септембар 2024.
25° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи