Шта ће Србији донети нови аранжман са ММФ-ом

Нови аранжман са ММФ-ом, за разлику од претходног који је био контролни, када је из предострожности Србија могла да користи фининсијску помоћ, требало би да буде саветодавни, такозвани чуваркућа.

Неће укључити финансије, али би трајао као и претходни - око три године.

Уочи финализације договора са ММФ-ом, и министар финансија и стручњаци су сагласни да је он Србији потребан како би привреда расла, била конкурентна, али да у томе има доста изазова.

"Највећи изазов за нас је како да подигнемо ниво инвестиција још више и ММФ то такође жели од нас. Како да отворимо што већи број фабрика и отворимо што више радних места. Како да активирамо нове индустрије, привредне гране, као што је ИТ, дигитализација, како да инвестирамо више у образовање и у младе", каже министар финансија Синиша Мали.

Лазар Шестовић, главни економиста Светске банке у Србији, оцењује да ће највећи изазов за аранжман бити решавање проблема државних предузећа која су остала у привреди - РТБ "Бор", "Петрохемија", "Азотара" и МСК где се, сматра, није много урадило.

А сада, чини се, више нема одлагања. Ти изазови биће и кључна питања новог аранжмана.

Колико повећење плата би било оптимално?

Решавање питања државних предузећа, увођење реда у јавна предузећа, реформа јавне администрације, уређење платних разреда и коначно - повећање плата и пензија. Који проценат увећања би био оптималан?

Оптимално повећање плата и пензија је "инфлација плус реални раст БДП-а", каже Шестовић.

Мали наводи да постоји ограничење и да пензије не могу пређу 11 одсто БДП-а, што гарантује стабилност јавних финансија. "Ту ћемо да тражимо простор са ММФ-ом", каже Мали.

"Нама је циљ да порасте БДП, да одржимо стопу раста коју већ имамо у прва три месеца. Ако расте БДП, процентуални износ од 11 одсто остаје исти, али се ниво повећава, сам волумен пензија може да се повећа. Ту тражимо места и за даље повећање пензија и плата", објашњава Мали.

Предлог мера за подстицање улагања

А да би било више новца за трошење, потребно је стимулисати улагања. Министар ће ММФ-у предложити више мера.

То су смањење акциза на гориво, акциза на струју, укидање појединих парафискалних намета, смањење оптерећења на зараде.

Како преко буџета Министарство финансија утиче на 40 одсто укупне производње у Србији, стручњаци сматрају да би те мере могле да подстакну раст економије.

"Превасходно је добро да се размишља о смањењу пореског оптерећења, јер је то велико оптерећење за предузетнике, оптерећења зарада и ту смо ми једни од највећих у региону и добро је да се то узело као приоритет", истиче Шестовић.

А да ли је Србији уопште приоритет да има споразум са ММФ-ом?

Већина стручне јавности каже да кроз овај нови аранжман Србија добија бољу дисциплину у трошењу новца, кредибилитет у међународним финансијским круговима и потврду реформског опредељења привреде.

Какав аранжман је договорен и под којим условима, сазнаћемо за три дана.