Марковићева: Прошлог месеца враћено 23 милијардe динара

"То су огромне цифре и оне изузетно расту. Пре свега, контроле пореза ПДВ-а је наша основна делатност", рекла је Драгана Марковић.

Говорећи о примени новог правилника о евидентирању ПДВ-а истиче да је управо основна делатност Пореске управе, утврђивање, контрола и наплата пореза а да сматра да ће се новим правилником смањити број контрола али да то не значи да их неће бити.

"Дух читавог нашег програма трансформације је смањивање репресивних мера и повећање добровољног поштовања прописа, наш циљ није репресија", рекла је Марковићева говорећи о процесу трансформације Пореске управе у Србији, што ће бити једна од тема о којој ће се разговарати следеће недеље са делегацијом ММФ-а у Београду.

Додаје да прошло време када се није плаћао порез.

"Прошло је време када нисте плаћали порезе и да се бавите тиме како да неплаћате порезе", рекла је директорка Пореске Управе Србије на панелу "Предвидивост и доследна примена пореских прописа услов за нове инвестиције" у организацији Америчке привредне коморе у Београду.

"Велики број 'фантомских предузећа'"

Додаје да је током контрола фирми у Србији везано за повраћај ПДВ-а пронађен огроман број "фантомских предузећа".

Наводи да Пореска управа припрема постепено скраћивање рокова за враћање ПДВ-а али је навела да о томе за сада не може детаљније да говори док се не постигне крајњи договор са Министарством финансија као надлежном институцијом.

На питање модератора панела Славка Царића, председника Одбора Америчке привредне коморе у Београду, да ли је могуће да се у наредном периоду измени висина казне од 500.000 динара за предузећа уколико се утврде неправилности у раду у теренској контроли, Марковићева је оценила да би измене биле добре али да постоје различита мишљења унутар надлежних институција по том питању.

Разлог за евентиалне измене је тај, што на пример трафика или нека огромна компанија плаћају исти износ казне, а привредници предлажу да се нај износ сведе на одређени проценат у зависности од "јачине фирме".

Марковићева је рекла да су ранијем периоду Пореској управи "испод радара" били они који се на пример баве пружањем стомоатолошких услуга или мале ауто-школе, а да је контролом управо у том сектору малих фирми откривен "додатни порески приход" који није био пријављиван.

"Ту се дешавало нешто што је вероватно због фискалне издашности било испод радара Пореске управе. Сад смо ту открили додатне пореске приходе као и код сала за венчање где буде по 300 и 500 гостију на венчању, а у пореским приходима се прикаже да је било 20 или 30 гостију", рекла је директорка Пореске Управе Србије.

Учесници панела су оценили да је реформа Пореске управе кренула у добром правцу, да има помака али да је потребно додатно убрзати реформе и појаснити многе прописе које муче привреднике.

"До сада је у процесу трансформације Пореске управе у Србији у општинама отворено 37 шалтера за директну комуникацију са грађанима који имају питања за порезнике", рекла је Марковићева и истакла да је главна тежња Управе да постоји "клијентски однос" са пореским обвезницима.

Наводи да је раније Управа имала 178 организационих јединица а да је тај број у поступку трансформације пао на 78. Такође, подсећа да је влада још 2015. године усвојила процес трансформације а да је прошлог октобра усвојен и Акциони план.

Каже и да је 2011. године Пореска управа имала 11.000 запослених а да данас броји око 5.200 запослених чији је просек година 54.

Подсетила је и да је Управа формирала и посебну јединицу за анализу ризика као и да су све пореске пријаве преведене у електронски облик.

Наводи да Пореску управу већ дуги низ година мучи то што је у њеној надлежности да се бави са 26 различитих активности поред основне делатности, па тако, каже, баве се таксама за одводњавање (издато 1,6 милиона решења), затим, повраћајем пореза за опрему за бебе (издато 46.000 решења) и другима.

Према истраживању Америчке привредне коморе, непредвидивост пореских прописа је скочила са петог места на прво, предочено је на састанку са директорком Пореске управе Србије.

Комора жели и Закон за уједначавање инспекторског надзора и управног поступка.

Председница Америчке привредне коморе је оценила да је Пореска управа у претходном периоду значајно поједноставила подношење пореских пријава и учинила велике напоре у борби против сиве економије.

Косово и Метохија као нови порески рај

У Пореској управи приметили су да све више фирми сели седиште на Косово и Метохију као у нови порески рај.

Марковићева каже да је проблем евидентиран и да се то може спречити увођењем апликације за строжу контролу фантомских фирми.

Ипак, умножавањем додатних пореских процедура по том основу у Америчкој комори нису задовољни.

"То је био контекст њених механизама које треба да спрече сељење фирми и профита на неке друге територије, између осталог и на Косово. Дакле, оно што смо ми ставили њој до знања је да та решења морају да буду конципирана тако да буду селективна тамо где заиста постоји ризик од злоупотраеба, а да се не примењује тамо где фирме врло уредно на време измирују своје обавезе", каже Тања Унгуран из Америчке привредне коморе.