Шта чини локалну самоуправу добрим домаћином привреди?

Колико градови и општине имају капацитета да привуку инвестиције и помогну развој и напредак привреде у својим срединама? Слику о томе дало је и истраживање Налед-а, у којем је почетком године учествовало 115 јединица локалне самоуправе.

Партнерски однос и редовна комуникација, то локалну самоуправу чини добрим домаћином привреди. Истраживање Налед-а показује да 88 одсто градова и општина има канцеларију или службу за локални економски развој. Ипак, оне се више баве припремом пројеката него привредом.

"Најмање се у континуитету баве постојећом привредом, да са њом разговарају, да сазнају шта су потребе и проблеми те привреде и да то пробају да реше, у прилог томе говори и чињеница да тек половина наших градова и општина има формиран привредни савет, односно тело кроз које имају стални и институционални дијалог са локалном привредом", каже Виолета Јовановић, извршна директорка Националне алијансе за локални економски развој.

Готово 60 одсто локалних самоуправа узело је у обзир неке предлоге Привредног савета када је доносило одлуке, показује истраживање. Поред тога да су оне са важећом стратегијом развоја, њих 84 одсто, углавном су укључивале приватни сектор када су стратешки планирале. Међутим, за неке одлуке привредници се мање питају за мишљење.

"Тамо где смо ми имали потребу да се укључимо су најчешће биле неке интервенције везане за доношење такси, које су се у неким општинама значајно промениле, и то су биле неке ствари где привреда није била довољно укључена", наводи Александар Кемивеш из Привредне коморе Србије.

Има још замерки. Према истраживању, тек око половине локалних самоуправа редовно објављује извештај о реализацији буџета. Стручњаци сматрају да би редовније требало да обавештавају и о спровођењу стратегије локалног развоја и плану капиталних инвестиција.

Колико год да је комуникација с привредом отворена, у градским општинама кажу да им је мањак надлежности препрека за конкретнију подршку привредницима.

"Ми смо данас као градска општина у ситуацији да само дајемо мишљења на просторна планска уређења, ако ми не можемо да утичемо на то који ћемо простор да определимо за привредну активност, са којим параметрима и каквим саобраћајницама је оивичен, онда је јасно да је то један велики хендикеп", каже Ненад Врањевац, председник Скупштине општине Земун.

И економска снага локалној самоуправи може бити камен спотицања у привлачењу инвестиција.

"Неке нажалост очекају помоћ државе да би уопште могле да функционишу, неке које су у бољој економској снази ослобађају оног што је у њиховој надлежности, то су различите таксе, различити доприноси, комуналне неке обавезе, неке дају у слободној зони земљиште без закупа или уз минималан закуп, неке су учествовале у изградњи саобраћајница, опремању инфрастуктурних локација", истиче економиста Љубодраг Савић.

Велика пажња поклања се привлачењу страних инвеститора.

"Али је поред тога барем једнако или још важније бринути о онима који су већ ту, а који су у већини случајева домаћа привреда, која се често осећа запостављеном јер не наилази на тај ниво интересовања и подршке", каже Виолета Јовановић.

Локалне самоуправе које раде на томе да буду у служби привреде и испуне критеријуме, могу да добију сертификат о повољном пословном окружењу. Показало се да су оне које га имају у просеку привукле седам инвестиција, а оне без сертификата тек 3,3.

број коментара 0 пошаљи коментар