Фискални савет: У 2019. оправдано повећање плата за пет до шест одсто

У анализи "Зараде у државном сектору: стање и смернице", Фискални савет је упозорио да би свако повећање изнад пет или шест одсто у 2019. водило ка неодрживом расту учешћа државних расхода за зараде у БДП-у, и неоправданом, много бржем расту плата у јавном него у приватном сектору.

Наводе да, на пример, у прва три месеца 2018. плате у приватном сектору расту свега 4,5 одсто, а у општој држави девет одсто.

Према истраживањима Фискалног савета, просечна примања у сектору здравства у 2018. години износиће око 55.000 динара, што је за преко 30 одсто мање од примања запослених у МУП-у.

Зато је, сматра Фискални савет, економски оправдано и правично да у оквиру укупног повећања зарада од пет до шест одсто, плате у здравству у 2019. порасту изнад просека, а плате у МУП-у испод просека будући да се, како наводе, већ зна да су примања у држави највише потцењена у здравству, а највише прецењена у МУП-у.

Како додају, административно особље у МУП-у има и посебне додатке на зараду који би требало да важе само за униформисана лица, а који не постоје за остала упоредива радна места у државном сектору.

Било би добро решење, наводи Фискални савет, да у 2019. плате у здравству порасту седам одсто, у просвети шест одсто, а у МУП-у између два и три одсто.

Остали запослени у јавном сектору, њих око 30 одсто, требало би да имају повећање зарада од пет одсто, сматра Фискални савет, који у анализи наводи да треба престати са ад хок повећањима плата у 2019. што је била честа пракса претходних година, а фискално опасна и по правилу необјективна и неправична.

"Потребно систематско уређење система зарада" 

Фискални савет додаје да је потребно систематско уређење система зарада и запослености у државном сектору, који је, како кажу, сада "неуређен, неправичан и представља фискални ризик, а структура запослених по секторима и институцијама неодговарајућа".

Влада Србије је реформу система зарада и запослености у државном сектору ставила на листу приоритета на почетку фискалне консолидације, подсећају у Фискалном савету, али и истичу да су, упркос почетном ентузијазму и бројним најавама, конкретнији кораци у том правцу углавном изостајали.

Неке мере које је Влада Србије предузела у последњих неколико година само су продубиле постојеће проблеме, сматра Фискални савет.

Тако је, додаје, вишегодишња забрана запошљавања довела до неселективног смањења броја запослених и погоршала иначе лошу структуру запослености, а паушална повећања плата у различитим деловима јавног сектора (просвета, здравство, службе безбедности, администрација) додатно су увећала неуређеност система зарада. Зараде се утврђују без објективних критеријума, на основу више десетина различитих основица и стотина коефицијената, а последице су различите зараде за исти рад и једнаке плате за различите послове у државном сектору, пише у анализи.

Неретко се, кажу, за иста занимања и рад исплаћују зараде које се разликују и до 70 одсто.

Фискални савет препоручује да би за трајно уређење система зарада и запослености у Србији укупно годишње номинално повећање зарада у општој држави морало да буде законски ограничено на нешто испод стопе раста номиналног БДП-а.

Сви запослени у општој држави, како наводе, требало би да буду укључени у јединствен системски закон о зарадама, а одговарајући однос између најниже и највеће основне зараде запослених требало би да износи 1:12.

Тако постављен распон, сматра Фискални савет, обезбеђује довољно високе зараде за најодговорније и најстручније послове у земљи (председник државе, премијер, хирург, ИТ стручњак, судије), али истовремено ипак поставља јасну границу до ког је нивоа могуће највеће повећање зарада које се плаћају из буџета.

Нису исте зараде за исти рад 

Исти послови у држави морали би да буду једнако плаћени, што сада није случај будући да се одступа од принципа иста зарада за исти рад, кажу у Фискалном савету.

Потребна је, наводи Фискални савет, потпуна транспарентност и редовно извештавање о исплаћеним зарадама на свим пословима у општој држави, укључујући и све додатке на рад и сматра да је један од кључних корака ка увођењу реда у систем зарада стварање информационог система за праћење и редовно објављивање исплаћених зарада и броја запослених у државном сектору.

Горући проблем, кажу, представља неадекватна структура запослених па је зато неопходна свеобухватна реформа највећих државних система (здравство и просвета), уклањање вишкова и запошљавање потребних радника, хитно запошљавање у областима у којима је већ утврђен мањак стручних кадрова, укидање забране запошљавања и прелазак на одрживе моделе контроле запослености у општој држави.

До краја 2018. године потребно је објединити и пописати радна места највећих државних сектора и доделити им коефицијенте у оквиру распона зарада 1:7,5, препоручује Фискални савет.