Рањиве категорије битна карика у процесу производње

Мали привредници победници конкурса "Идеје за боље сутра" добро су искористили помоћ "Дивац и Уникредит фондације". Ове године нису само оцењиване иновативне идеје већ и друштвена одговорност тих фирми које су запослиле рањиве категорије становништва које теже добијају посао, а до сада је за 23 програма одобрено 140.000 евра.

Милица Баиновић је одрасла уз плетиље Крепољина чији таленат се огледао само у џемперима рођака. Сетила се да их удружи и посао је кренуо најпре за Немце и Италијане, а сада и за Индусе.

"Исплели смо 400 комада прошле године, а награда нам је омогућила да купимо репрометеријал, да исплетемо и да пласирамо на иностарно тржиште", каже Милица Баиновић, "Вунена" Крепољин.

Пензионерка из Крепољина Живка Тришић истиче да јој је плетење била занимација и хоби. 

"Учила сам из књига, волела сам да радим, када се појавила Милица која је тражила да се тако ради и ја сам прихватила", објашњава Живка Тришић. 

И општина Жагубица схвата значај предузетништва па успех рађа нови успех. 

"То су бесповратана средства која се додељују на годишњем нивоу али су крајем године дужни да их по поднетом програму оправдају, а ако не потроше на крају године, што је остало морају да врате оптшини", напомиње председник СО Жагубица Сафет Павловић. 

Валентина Богдановић је пронашла рецепт за дијетални хлеб од више врста брашна, а смеши јој се и америчко тржиште. 

На машинама ради двоје људи из категорије тешко запошљивих, међутим, они планирају да запосле још петоро особа.  Цео концепт је да се та лица запосле за самосталан рад како би били што мање на терету социјалнх фондова. 

"Имамо једну жену која је инвалид и господина који је 50 плус и планирамо да запослимо те особе јер је ово јако интезиван рад", каже Валентина Богдановић, "Хроно", Лесковац.

Маријана Савић из Удружња за борбу против трговине људима "Атина-Београд" истиче да сва средства и сав профит који се направи у предузећу иде за психо-социјалну подршку и за подршку удружења "Атина" за заштиту жена и деце.

"Да имају праксу и буду конкурентне на тржишту рада", поручује Савићева. 

Душан из фирме "Наша кућа" може се рећи да је стуб, јер је непогрешив, било да пакује или поставља подлогу за саднице у лабораторији.

"Ово је хидрофонска производња поврћа нутрифил техником и пошто дуго година сарађујемо са Џаиком, идеја је потекла током једне студијске посете", објашњава Аница Спасов из фирме "Наша кућа".

Помоћ фондација није само матерајална. Омогућене су и обуке за стицање разних вештина и занимања и наступе на тржишту, коју је прошло око 5.000 људи. 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 27. април 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво