Противградне мреже – најсигурнија и најскупља заштита

Светска берза воћа захтева стабилност у квалитету, стандардизацију, примену свих агротехничких мера, а међу њима и противградне мреже. Захваљујући државним субвенцијама у Србији, сваке године је све већи број површина под овим видом заштите, али произвођачи захтевају и брже ступање на снагу те уредбе, која се доноси сваке године.

Породица Марка Топаловића деценијама се бави воћарством. Иако имају двадесет хектара јабука и кајсија, површину од три хектара новијих засада заштитили су противградном мрежом. Та инвестиција коштала је два милиона и четиристо хиљада динара.

"Свакоме је то много, али мени надам се да ће се то у наредним годинама исплатити, јер сам имао три године заредом град, где сам штетовао тридесет до четрдесет посто финалног производа. Није могло да прође за руско тржиште, иако је то био производ у класи. Онда је то најскупље и онда човек жали што нема", каже Марко Топаловић.

Добриша Дамљановић волео би да заштити јабуке противградном мрежом, али то је инвестиција о којој, како каже, може само да сања.

"И ништа сигурније од тога нема. Што се тиче осигурања, ја немам неко добро искуство. Осигуравао сам неколико пута, није то уопште било реално, онако како би требало да буде", каже Добриша.

Држава субвенционише подизање противградних мрежа од 50 до 65 процената. Воћари указују да те субвенције треба да буде благовремене.

Кажу да владина уредба треба да ступи на снагу већ у фебруару, а најкасније у марту, јер од првог априла почиње градоносна сезона.

Од тога зависи и интересовање произвођача, јер они помно прате када уредба ступа на снагу, тврде продавци, јер противградне мреже, осим заштитне, имају и друге функције.

"Засенчивање, дакле бољу фотосинтезу испод мреже, прављење промаје испод мреже, чак и управљање. Противградне мреже се користе и за управљање временом када ће дозревати воће", каже Милутин Стефановић, директор "Агроцентра Стефан" из Ариља.

Ове године се очекује да ће веће интересовање за противградне мреже бити од јула, када се очекује да ће ступити на снагу уредба. Последњих година све је више воћњака са тим видом заштите, које субвенционише држава, чиме се обезбеђује и конкуретност у извозу воћа на светском тржишту. 

број коментара 2 пошаљи коментар
(уторак, 29. мај 2018, 11:15)
anonymous [нерегистровани]

Grom

Koliko su bezbedne te mreže od udara groma?

(уторак, 29. мај 2018, 11:03)
anonymous [нерегистровани]

Ne može bez subvencija, ali u paketu

Cena se kreće od 15-22.000 evra po hektaru Zavisi od vrste stubova i kvaliteta mreže.Ali nije bitna samo protivgradna zaštita.Uz ovaj sistem potrebno je dati i subvencije i smanjiti papiromaniju za bušenje bunara, A zašto?Zato što su stubovi idealni i za postavljanje orošavača da bi se voće zaštitilo od prolećnih mrazeva koji često "oberu" voćnjak, pa ionako skupa protivgradna zaštita nema šta za štiti.Takođe, kada se postavljaju orošavači postavlja se i sistem zalivanja kap po kap.Što bi rekli, tri muve jednim udarcem.Nadležni bi trebli da razmisle o paketu subvencija za ceo ovakav sistem.Nije lako otplatiti ovu investiciju u zemlji u kojoj se tek posle berbe sazna koja će biti cena proizvoda.