Зашто привредници не користе повољне кредите?

У последње две године у Србији расте број малих и средњих предузећа, послују боље и запошљавају више радника, показује статистика. У Влади много очекују од новог пројекта са Европском унијом вредног 20 милиона евра који треба да обори камате на кредите намењене њима. Утисак је, међутим, да привредници не користе довољно повољне кредите, средства европских фондова и друге погодности, јер и даље тешко испуњавају критеријуме.

Мед из кошница у околини Сурдулице је нови бизнис локалних пчелара, откако су се удружили, конкурисали за новац европских фондова и заштитили географску ознаку.

"Ми смо сад у процесу сертификације. Цена нашег заштићеног меда је порасла, тако да убацујемо неке нове чланове. Има просперитета", каже Ивица Костић из сурдуличке "Матице".

Много је новца у фондовима Европске уније за мала и средња предузећа, само треба да знају у томе да се снађу. Ако умеју да напишу пројекат, осим да започну посао, могу и да га прошире, дођу до опреме, тржишта, стручне помоћи. Важна средства за тај део привреде у Србију улазе у форми кредитних гаранција.

Катарина Обрадовић Јовановић, помоћница министра привреде, наводи да је у оптицају око 500 милиона кредитних линија које су обезбеђене кроз кредитне гаранције.

"Те кредитне линије расположиве су преко највећих банака у овом тренутку. Понекад мала и средња предузећа не могу баш да препознају да су то средства која имају у позадини подршку Европске уније, али оно што је најважније је да се кредитна подршка банака због тих могућности значајно унапредила, каматне стопе су значајно пале", истиче Катарина Обрадовић Јовановић.

Да би банке понудиле повољније кредите за мала и средња предузећа, помаже Европска инвестициона банка. Само пред самит у Софији за то је издвојено 180 милиона евра.

"Тиме желимо да постигнемо два циља. Да се смање трошкови финансирања, да каматне стопе буду приступачније за мала и средња предузећа, али и да се рок отплате повећа како би се услужили предузетници који би били сувише ризични за кредитирање од банака", објашњава Дубравка Негре, директорка Представништва Европске инвестиционе банке за Западни Балкан.

Прво социјално предузеће у Лебану 

А ризик је велики и у Лебану где се захваљујући подршци Еврпске уније крчка ајвар.

У социјалном предузећу "Ружа" ради Биљана Станковић, која је самохрана мајка са троје деце. Ту ради и Добрица Јовић.

"Ми смо срећни кад има наруџбине, јер од тога и зависи производња", каже Добрица.

Слободанка Павловић, менаџерка, указује да то још није фирма која стоји на својим здравим ногама. "И даље нам треба помоћ са стране", рекла је Слободанка.

Бесповратна – предлажу у Влади.

"За економски развој је битно да за предузећа која имају развојну оријентацију, која могу да се изборе на тржишту и нађу могућност да расту здраво, обезбедимо потребне изворе финансирања, а за ове друге да имамо програме који могу помоћи да своју функцију коју имају у широј заједници испуне", истакла је помоћница министра привреде.

Управо због социјалних и микро предузећа, која су банкама мање занимљива, постоје програми попут тек промовисаног ЕУ ПРО, вредног 4,5 милиона евра, захваљујући којем могу да дођу до опреме за рад.

број коментара 0 пошаљи коментар