Органска производња шанса Србије

На 2.000 хектара у јужном Банату највећи произвођач органске хране у Србији гаји житарице и уљарице. Од првих корака у послу до првих резултата на њиви требало им је неколико година.

"Ми за сада, нажалост, извозимо сировине, 95 одсто на западно тржиште, махом у Швајцарску. Имамо посебне цене за домаће тржиште и на тај начин помажемо његов развој. Органска производња је велико искушење за произвођаче и без озбиљне подршке државе заиста није реална", наводи Владимир Бабић из фирме "Екоагри Србија".

А та подршка за сада изостаје. Ипак, држава планира веће субвенције, пре свега за мале произвођаче.

"Оно што је њихов проблем је како издржати конкуренцију у конвенционалној производњи услед сталног раста цена инпута и мислим да је управо за те мале произвођаче органска производња", наводи Велимир Станојевић из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Под њом је тек 0,4 одсто земљишта у Србији, а органски производи у малопродаји учествују са једним процентом. Боље резултате последњих осам година подстиче и немачка организација за међународну сарадњу.

"Данас након осам година ако погледамо видећемо да се површина која је под органском производњом повећала са 6.000 на 15.000 хектара, да се број произвођача који се бави органском производњеом повећао са 1.000 на 3.500", наводи Томислав Кнежевић из ГИЗ-а.

Њихов укупан извоз не прелази 20 милиона евра, док рецимо немачко органско тржиште вреди девет милијарди.

"Огромна је вредност тог тржишта и оно бележи константан и стабилан раст и није последица неког тренда. Највеће шансе вероватно имамо на тржишту ЕУ – због близине, Споразума о слободној трговини, потреба потрошача, али оно што не смемо да заборавимо су високи стандарди које захтева ова производња носи са собом", наводи Вељко Јовановић из Привредне коморе Србије.

У којој мери се стандарди поштују, око 1.000 произвођача у Србији мери апликацијом која им омогућава бржу комункацију са контролним кућама и штеди време и новац за извештаје.