РТБ "Бор" убудуће као јединствено предузеће

Рудници бакара "Бор" и "Мајданпек", топионица и рафинација припојени су матичном предузећу – Рударско-топионичарском басену. Све је заједничко, имаће један рачун па очекују и знатне уштеде.

"Више нема продаје концентрата са рудника топионици, већ предаје концентрата. Нема унутрашњег ПДВ-а, укида се. Са једног места ће се руководити кадровима, са једног места ће се управљати технологијом, са једног места ће се набављати сви импути за рударство и металургију", објашњава генерални директор РТБ "Бор" Благоје Спасковски.

Од почетка године, борски гигант повећао је производњу за осам одсто, а извоз више од трећине у односу на исти период лане.

"Реорганизација и УППР, који је доста тога решио у РТБ-у, очистио историјско наслеђе, релаксирао рад и функционисање 'Бора', дали су допринос да он данас функционише позитивно, да редовно измирује све своје обавезе", напомиње државни секретар у Министарству привреде Драган Стевановић.

Министар енергетике Александар Антић објашњава да, када се томе дода и боља светска цена бакра, све је то условило да данас РТБ стоји са две ноге на земљи.

"И као такав је атрактиван и за озбиљне светске рударске компаније да у њега даље инвестирају", додаје Антић.

Припрема за тендер 

У Влади припремају документацију за расписивање тендера и надају се озбиљној утакмици јер свакодневно, кажу, разговарају са неким од могућих стратешких партнера из Кине, Русије и Канаде.

"То је компанија која ће прихватити стратешко партнерство, која ће прихватити докапитализацију више од 300 милиона долара које ће инвестирати у сектор рударства, које ће обезбедити да РТБ дугорочно, стабилно функционише, да се тиме подигне и вредност РТБ-а и његов утицај на нашу укупну економију", додаје министар енергетике.

Драган Стевановић напомиње да је минимални интерес државе да бар исти број људи остане да ради, "ако не и већи".

"То што контраимпуте добијамо од потенцијалних инвеститора значи да ће можда бити и простора за ширење", наводи Стевановић.

Предност РТБ-а је што има своју руду и сировине. У Влади наглашавају да је то природно благо заштићено. Од 2000. до 2010. два покушаја приватизације борског комбината су пропала.