"Новим буџетом ЕУ повећаће се ИПА фондови"

"Логично је да још не говоримо о проширењу, јер ће то бити релевантно тек на крају преговора", каже Данијелсон.

Поводом изјаве комесара за буџетска питања ЕУ Гинтера Етингера, који је за Танјуг рекао да за потенцијалну нову чланицу није намењен "ниједан евро" у новом буџету ЕУ, генерални директор за проширење Кристијан Данијелсон наглашава да ће се финансијска подршка ЕУ земљама Западног Балкана наставити и ојачати кроз предстојећи европски финансијски оквир.

"Средствима из ЕУ буџета који се односи на период од 2021. до 2027. године значајно ће се повећати ИПА фондови који ће финансирати програме као што су повезивање региона, развој услова за пословање, пружање нових могућности младима. Логично је да не говоримо о проширењу. То ће постати релевантно тек при крају преговора", објашњава Данијелсон.

Дан после изјаве комесара Етингера да предлог новог финансијског оквира ЕУ за период до 2027. године "не предвиђа буџет за потенцијалну нову чланицу", извори у Европској комисији кажу да тренутно не би требало да се фокусира на питање да ли ЕУ предвиђа новац за могуће нове чланице до 2027. годоне, већ да би требало да се потенцира чињеница да се значајно повећава ЕУ подршка региону кроз ИПА фондове. 

"Ако нека земља буде спремна за улазак пре 2027. године до када важи наредни буџет, онда ћемо га изменити како би одговорио на потребе новог проширења. То је био случај и са уласком Хрватске, али и Румуније и Бугарске", наводи се у Бриселу.

"Нова Стратегија проширења даје Западном Балкану отворена врата"

Иако у тексту Стрегије проширења стоји да "потребе за приступне припреме морају бити узете у обзир у наредном буџету где ће бити укључене и специфичне одредбе за проширење", у Европској комисији наводе да нема "битних одступања" између Стретегије проширења и нацрта новог буџета ЕУ.

Стратегија проширења предвиђа могућност уласка нових чланица са Западног Балкана у ЕУ најраније 2025. године. Генерални директор за проширење Кристијан Данијелсон је на конференцији о проширењу на Западни Балкан који је организовао Центар за европску политику у Бриселу подвукао да "2025. година није циљани датум за ново проширење ЕУ, већ да је у питању инспирација и индикација, а да ће се брзина и процес приступања нове чланице заснивати на могућности кандидта да напредују на ЕУ путу".

"За сада су Србија и Црна Гора лидери. У будућности то може бити нека и друга држава", сматра Данијелсон. 

На конеференцији у Бриселу посебно је наглашен напредак који остварује Македонија, уз констатацију да ако се реши проблем имена између Скопља и Атине, Македонија може да се уз политичку вољу и одлучност укључи у трку за лидера евроинтеграционог процеса на Балкану.

Данијелсон је нагласио да нова Стратегија проширења даје Западном Балкану отворена врата, јасне услове и подршку ЕУ. 

Он је рекао да постоје три најважнија услова напретака на ЕУ путу о којима "нема расправе" - владавина права, економске реформе и помирење у региону.

"Пред земљама Западног Балкана и њиховим лидерима сада стоји велики изазов, а то је да искористе пружену прилику и непредују ка ЕУ", закључио је Кристијан Данијелсон.