ЕK: Привредни раст Србије у 2018. највећи у деценији

За 2019. годину, Европска комисија предвиђа да ће бруто домаћи производ (БДП) Србије порасти за 3,5 одсто.

Обе пројекције су на нивоу из претходног новембарског извештаја, односно јесењих економских прогноза Европске комисије за европске земаље.

Експерти ЕК очекују да ће домаћа тражња у Србији додатно ојачати ове године на крилима раста потрошње и инвестиционе активности, уз подршку континуираног прилива директних страних улагања.

Према њиховој пројекцији, српски извоз ће остати снажан, мада ће нето допринос извоза расту, како наводе, и ове године бити негативан због јачег раста увоза. Како прогнозирају, извоз ће ове године скочити за 9,7 процената а догодине за 8,8 одсто, док ће увоз у 2018. забележити раст од 9,4 одсто, а следеће од 7,6 процената.

Предвиђа се да ће се инфлација постепено вратити на средишњи ниво у оквирима таргетираног распона централне банке од 3,0 одсто плус/минус 1,5 одсто.

Србија ће, наводе из ЕК, и даље имати буџетски суфицит, али скрећу пажњу да још увек постоје фискални ризици које не треба занемарити.

Већа запосленост и благо повећање плата допринели убрзању економске експанзије

Стопа незапослености у Србији ће, према пројекцији ЕК, ове године пасти на 12,1 одсто са прошлогодишњих 13,6, а идуће године ће изностити 10 процената. 

"Краткорочни индикатори указују на убрзање привредног раста Србије на почетку 2018. године, а у прилог томе говори чињеница да је индустријска производња у прва два месеца остварила снажан раст, а убрзала је и малопродаја, што говори о расту домаће потрошње", наводи се у извештају.

Нове инвестиције и циклус привредног раста у пуном су замајцу, оцењује ЕК и додаје да ће раст улагања остати снажан захваљујући повећаном приливу директних страних инвестиција и већој капиталној потрошњи српске владе.

Приватна потрошња биће други кључни покретач привредног раста, констатује се у документу и додаје да су већа запосленост и благо повећање плата већ допринели убрзању економске експанзије.

"После пораста спољнотрговинског дебаланса прошле године, очекује се да он углавном остане стабилан у овој години али на повишеном нивоу. Иако је у целости покривен страним директним инвестицијама, обим дефицита текућег рачуна указује на велику економску рањивост. Флуктуације цена сировина и преокрети на међународним тржиштима капитала представљају и даље главне ризике по прогнозу привредног раста", мишљења је ЕК.

Буџет у 2017. био у суфициту 

Даље се наводи да је у 2017. години консолидовани буџет на нивоу државе први пут у више од једне деценије био у суфициту од 1,2 одсто БДП-а, што је далеко надмашило иницијалне и касније ревидиране циљеве којима је пројектован дефицит. Као и у претходне две године, овај резултат је углавном постигнут захваљујући јачању прихода.

Прелиминарни подаци за први квартал, додаје се у документу, указују на наставак оваквих резултата уз остварење бољих прихода од очекиваних. Имајући у виду недавно повећање плата и пензија, процењује се да ће буџетски суфицит у наредне две године бити мањи. Такође се предвиђа да ће јавни дуг, не рачунајући потенцијални дуг по основу реституције, пасти и остати испод 60 процената БДП-а. Како се прецизира, у 2018. години јавни дуг ће износити 58,9 одсто БДП-а, а у 2019. години 55,9 одсто БДП-а.

Ипак, како се процењује, добри фискални изгледи и растући притисци на страни потрошње и даље ће стављати на испит владину решеност да одржи строгу контролу текућих расхода, посебно у погледу трошкова за зараде у јавном сектору и трошкова за пензије. 

Окончање стендбај аранжмана са ММФ-ом и дисфункционални систем фискалних прописа такође доприносе неизвесности у погледу будућег курса фискалне политике. Поред тога, велике пореске и реформе јавне администрације и предузећа у државном власништву, са потенцијално знатним буџетским ефектима, и даље нису завршене, наводи се у Пролећним економским прогнозама Европске комисије, у делу посвећеном Србији.

Када је реч о земљама региона, Хрватску ове године, према процени ЕК, очекује раст од 2,8 одсто, а идуће године од 2,7 одсто, Словенију раст од 4,7 одсто, односно 3,6 одсто.

За Македонију се предвиђа у овој години раст од 3,1 одсто, а догодине од 3,3 процента, за Црну Гору 3,0 одсто у овој, односно, 2,9 одсто у следећој години. Бугарска може да се нада расту од 3,8 одсто у 2018. години, а наредне од 3,7 одсто, Румунија 4,5 одсто ове и 3,9 одсто идуће године, а Албанија 3,6 одсто и 3,9 одсто, респективно.