Грађани Србије повећали потрошњу 4,6 одсто у првом кварталу

Промет робе у трговини на мало у Србији порастао је у марту 2018. године за 2,2 процента у текућим ценама, а у сталним ценама за 0,9 одсто међугодишње. У периоду јануар-март 2018. године промет робе је био већи за 4,6 одсто у текућим ценама, а у сталним за 3,2 одсто у односу на исти квартал прошле године, објавио је Републички завод за статистику.

Промет у трговини на мало добијен је на основу статистичког истраживања "Месечни извештај трговине на мало", реализованог на узорку и на основу пријава ПДВ-а добијених од Пореске управе, прецизира се у саопштењу.

Србија је у прва три месеца 2018. године забележила раст укупне робне размене за светом за 10,7 одсто међугодишње, на 8,88 милијарди евра, при чему је извоз порастао за 8,7 процената на 3,82 милијарде евра, саопштио је Републички завод за статистику.

У истом периоду, увоз робе вреде 5,06 милијарди евра, што је за 12,3 процента више него у истом периоду годину раније. Дефицит износи 1,24 милијарде евра и већи је за 25,4 одсто у поређењу првим лањским кварталом.

Изражено у доларима, укупна спољнотрговинска робна размена је достигла 10,91 милијарду долара, што је пораст од 27,7 одсто у односу на исти период претходне године.

Извезено је робе у вредности 4,69 милијарди, што је повећање од 25,3 процента, а увезено у износу од 6,22 милијарде долара или за 29,5 више на годишњем нивоу. Дефицит износи 1,52 милијарде долара и већи је за 44,5 процената него у првом кварталу 2017. године.

Покривеност увоза извозом је опала са 78 процената, колико је износила у прва три месеца прошле године, на 75,4 одсто.

Највеће учешће у извозу имао је Регион Војводине (33,4 одсто), а у увозу Београдски регион (45,8 одсто).

Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 64,5 одсто укупне размене.

Други по важности трговински партнер су земље ЦЕФТА, са којима имамо суфицит у размени од 412,9 милиона евра, који је резултат углавном извоза пољопривредних производа, гвожђа и челика, друмских возила, нафте и нафтних деривата.

Извоз у те земље износио је 601,5 милиона, а увоз 188,6 милиона евра, при чему је покривеност увоза извозом 318,9 одсто.

Појединачно по земљама, највише робе смо извезли у Италију, за 550,5 милиона евра, и у Немачку за 480,8 милиона, а истовремено су те две земље доминирале и у српском увозу.

Тако смо у посматраном периоду из Немачке увезли производе у вредности 668,9 милиона, а из Италије за 479,3 милиона евра

Највећи суфицит у размени остварен је са Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом, али је значајн и вишак са Италијом, Бугарском, Словачком, Великом Британијом, Хрватском, Румунијом, Шведском и Словенијом.

Са друге стране, највећи дефицит се јавља у трговини са Кином и Руском Федерацијом, а бележимо га и са Немачком, Турском, Мађарском, Пољском, Белгијом, Ираком, Украјином, Француском, САД.

Према месечним показатељима спољнотрговинске активности, Србија је у марту извезла робу у вредности од 1,45 милијарди евра, што чини за 1,3 одсто више међугодишње, док је увоз износио 1,95 милијарди, и већи је за 6,4 процента него у истом месецу прошле године.

Индустријска производња у марту већа 4,1 одсто међугодишње

Индустријска производња у Србији порасла је у марту 2018. године за 4,1 одсто на годишњем нивоу, а у односу на просек у прошлој години већа је за 6,8 одсто, саопштио је Републички завод за статистику.

У периоду јануар-март ове године, укупна индустријска производња је порасла за 5,9 одсто у односу на исти период прошле године, а прерађивачка је остварила раст од 5 одсто.

Највећи утицај на међугодишњи раст индустријске производње у марту имали су производња електричне енергије, експлоатација угља, производња хемикалија и хемијских производа, производња машина и опреме и производња металних производа.

Десезонирани индекс индустријске производње за март показује да је укупна индустрија остварила раст од 2,7 одсто, а да је прерађивачка порасла за 1,8 процената у односу на просек 2017. године.

Према десезонираним подацима, укупна индустријска производња у марту је на месечном нивоу била већа за 0,9 одсто, док је прерађивачка забележила пад од 1,0 одсто.

На годишњем нивоу је, посматрано по секторима, сектор снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизација у марту регистровао раст од 21,6 одсто, сектор рударства раст од 9,2 одсто, док је прерађивачка индустрија остала на истом нивоу.

У првом овогодишњем кварталу, сектор снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизација је, у односу на исти квартал прошле године, евидентирао раст од 10,9 одсто, сектор прерађивачке индустрије раст од 5,0 одсто, а рударство раст од 3,0 одсто.

Посматрано по наменским групама, међугодишњи раст је у марту забележен код производње енергије (16 одсто), трајних производа за широку потрошњу за 2,2 одсто и интермедијарних производа, осим енергије за 1,0 проценат.

С друге стране, пала је производња капиталних производа за 4,5 одсто и нетрајних производа за широку потрошњу од 0,4 одсто.

Обим индустријске производње је у марту, на годишњем нивоу, забележио раст код 16 области, чије је учешће у структури индустријске производње - 58 посто, а пад код 13 области (са учешћем у структури индустријске производње од 42 одсто).

број коментара 2 пошаљи коментар
(уторак, 01. мај 2018, 01:18)
anonymous [нерегистровани]

Kobajagi

Uracunali potrosnju za Novu godinu, jer narod po tradiciji malo vise trosi.

(понедељак, 30. апр 2018, 20:02)
anonymous [нерегистровани]

Otkrivanje tajne rasta

Penzioneri dobili 5% povecanje i odmah sve potrosili.