Шта ће наменској индустрији донети страни капитал?

Страна компанија може бити мањински партнер у државним наменским компанијама са 49 одсто власништва, пише у предложеном закону. Један страни улагач може имати до 15 одсто акција у фабрици. Синдикалци "Застава оружја" противе се приватизацији.

"Радници сматрају да је то недопустиво у овом тренутку због тога што је фабрика од стратешког значаја за одбрану земље и због начина на који је спроведен концепт приватизације у Србији где су нестале многе фабрике и многа предузећа", каже Драган Илић, председник Самосталног синдиката "Застава оружје".

Директор фабрике "Застава оружје" Милојко Брзаковић каже да разуме страх запослених имајући у виду да је пре овог времена било изузетно лоших приватизација у Србији и истиче да се овде ради докапитализацији.

"Не могу ући и куповати акције фабрика фирме и појединци са лошим бонитетима", каже Брзаковић.

Прошле године српска наменска индустрија уговорила је извоз од скоро 888 милиона долара, што је 17 одсто више него 2016.  Ваљевски "Крушик" повећао је извоз за 80 одсто.

"Нови закон ће омогућити прилив капитала у сва предузећа одбрамбене индустрије Србије и набавку најсавременије опреме. 'Крушику' је значајнија друга страна тог закона који омогућава и прилив нових технологија, јер је 'Крушик' свој дугорочни развој базирао на развој нових технологија", каже Младен Петковић, директор тог предузећа.

У Србији је поред осам предузећа из групације одбрамбене индустрије, регистровано још 55 произвођача наоружања и војне опреме од којих су 42 у приватном власништву.

"Држава нема толико пара да инвестира да би све те технологије створила и зато нам је потребно да привучемо капитал - приватни, домаћи, страни који ће помоћи да обновимо, да направимо, да проширимо технолошку базу", каже помоћник министра одбране за материјалне ресурсе Ненад Милорадовић.

У осам предузећа наменске индустрије ради готово 12.000 људи. Од 213 предузећа која се бави извозом наоружања и опреме, 63 су и произвођачи, а запошљавају 20 хиљада радника.