Фискални савет: Смањити порезе привреди, јавни дуг треба да буде нижи

"Ако се смање порези и доприноси на зараде, једна од опција је да се то прелије на повећање нето зарада, али постоји и опција да се то прелије на повећање инвестиција и запошљавање нових радника, чиме помажете незапосленима, тако да би на крају дана, радници и незапослени били на добитку", рекао је Алтипармаков новинарима, по завршетку традиционалног састанка Српске асоцијације манџера и Фискалног савета.

На питање има ли простора за смањање пореза у овој години, одговара да актуелни фискални трендови указују на суфицит за који су велике шансе да се одржи до краја године.

"То значи да ће постојати неки фискални простор, и онда остаје друштвено и политичко питање како ћете то да распоредите. Ако повећате плате и пензије максимално колико вам буџетски простор дозвољава, онда нећете имати великог простора за смањење пореза, тако да је то био случај ове године", каже Алтипармаков.

Препорука Фискалног савета је, како подсећа, да плате и пензије треба да расту у складу са привредним растом.

За привреднике су, према његовим речима, далеко важнија питања могућност за смањење пореза, за ефикаснију наплату пореза, борба против сиве економије, него повећање плата и пензија.

"Када имате смањење пореза, на тај начин такође стимулишете тражњу. Тај порез негде ће се у привреди прелити у инвестиције, а негде ће се у приватном сектору код грађана прелити у потрошњу, али у потрошњу оних грађана који раде у приватном делу привреде, а не у јавном сектору", додаје он.

Коментаришући ниво јавног дуга Србије, члан Фискалног савета Владимир Вучковић је истакао да је добро што имамо опадајућу путању, напомињући да је јавни дуг сада негде око 60 процената бруто домаћег производа (БДП), а да Фискални савет сматра да би требало да буде нижи, негде око нивоа од 50 одсто.

"Што се тога тиче, Мастрихт није најбољи критеријум за нас", каже Вучковић и објашњава да је мера из Мастришког споразума о ограничавању јавног дуга на 60 одсто БДП-а прављена за развијеније економије држава чланица ЕУ за којима Србија и друге земље региона заостају, због чега "ми треба да имамо нешто строжа правила".

"Добро је што имамо опадајућу путању тог дуга, али требаће још неколико година да се он спусти на ову пристојнију и прихватљивију границу", поручује он.

Додаје и да је Србија још увек земља која зависи од новог задуживања како бисмо вратили старе дугове.

"То не треба да звучи поражавајуће јер је то једноставно чињеница и оно што се ради јесте да се сваке године све мање задужујемо за све мањи износ дуга", навео је Вучковић.

Упитан о актуелном курсу динара, оценио је да би "за Србију најприродније било да курс сваке године расте за динар два а не да пада за динар два, јер оно што економска теорија и пракса каже јесте да није добро да имамо јачање валуте у периоду веће инфлације него у окружењу".

"Дакле, да уместо овог благог јачања имамо слабљење динара. Мере Народне банке Србије иду у том смеру, с обзиром на то да свако смањење референтне каматне стопе чини динар мање атрактивним, што би могло да допринесе преокретању ових токова и кретању курса у другом смеру", закључио је Вучковић.