Љајић: Регион стао у економским интеграцијама, ЦЕФТА у кризи

Љајић је рекао да је резултат свих напора који су улагани у прошлости, посебно од стране Европске уније, јесте ЦЕФТА споразум који је. како је оценио, заиста омогућио слободно тржиште међу шест економија Западног Балкана.

"Чини ми се да се листа успеха ту завршава, јер осим тог слободној тржишта, ми смо стали у правцу даљих економских интеграција које би требало да воде нечему што имамо у балтичким и нордијским земљама", оценио је Љајић на Деветој регионалној инвестиционој конференцији у Сарајеву.

Према његовим речима, разлози за овакав исход су пре свега политичке природе, јер се регион још бави последицама ратовања и нерешених питања из 90-их година, као и других отворених питања која објективно отежавају успостављање пуне политичке стабилности у региону.

Наводећи да је други разлог чисто економске природе, Лајић је додао да данас у оквиру ЦЕФТА имамо више ванцаринских баријера него са било којом трећом земљом.

"Иза тога се крије намера да се бране властите економије, иако је илузорно да овако мала тржишта, са малом популацијом, могу да обезбеде већу конкурентност, већу продуктивност и на крају крајева опоравак властитих економија", оценио је министар.

Логистички трошкови двоструко већи у односу на ЕУ

Љајић је навео да су земље региона "крајње креативне да измисле нове препреке", поготово када је у питању задржавање камиона на граничним прелазима, па стога није ни чудно што се на светским листама конкурентности по овим критеријумима лоше котирамо.

Истакао је да је просечно време за извоз на граничним прелазима у земљама региона износи 20 сати и кошта 158 долара.

Управо због честих застоја на граничним прелазима, логистички трошкови у региону износе, како је нагласио, 16 одсто БДП-а, што је дупло више у односу на просечних осам одсто у ЕУ.

Указао је и да само један дан застоја, смањује извозну вредност робе за један одсто, а да је тај проценат, када су у питању пољопривредни производи, чак седам.

Као један од главних разлога за наставак економских интеграција, Љајић је навео и то што су земље чланице ЦЕФТА једне другима, после ЕУ, највећи спољнотрговински партнери.

Министар је истакао да све земље морају повећавати удео извоза у БДП-у, као и да промене структуру извоза кроз повећање удела производа више фазе прераде.