Какав ће бити став Врховног касационог суда о трошковима обраде кредита?

Банке би ускоро могле више да личе на истурена одељења судова него на кредитне инститиуције. И то због тога што клијенти све више у банке долазе због прикупљања документације за тужбе него за кредите. Саша Девић месецима се тужи са банком по више основа. Један од њих је и наплата трошкова обраде кредита за стан.

"Тај трошак не постоји у предуговорној фази у закључку предуговора са банком и банка тај део уговора одбија да ми достави и тврди да га не поседује, а по закону нису могли да ми одобре кредит без тог документа. Ја очекујем правду. Судим се са банком. Имао сам три рочишта и очекујемо да суд пресуди по правди", истиче Саша Девић.

У Удружењу банака су јасни и не желе више да понављају став - Закон о облигациним односима, према којем се доносе одлуке, донет је пре више од 40 година, а у то време није предвиђао девизну клаузулу или трошкове обраде кредита. Такође, ако се наставе пресуде клијената против банака по том основу, тужиће наше судове, односно државу, међународним судовима.

"Знам да је судска пракса различита, међутим сматрам да су трошкови обраде кредита исто што и трошкови закупа као што су трошкови пословних ручкова итд. Тако да је то један независтан трошак а све оно што корисник кредита треба да плати је само и искључиво камата", наводи Јелена Павловић, адвокат Удружења клијената "Швајцарац".

Апелациони суд 1. децембра заузео је став кроз прву пресуду у корист клијента, а против банке која је наплаћивала обраду кредита. Такав став очекују и од Врховног касационог суда.

"Ту је наиме заузет став да само уговарање наплате обраде трошкове кредита није ништавно.  Међутим у случају евентуалног спора банка би била обавезна да стварно докаже да је стварно имала трошкове обраде кредита. Дакле у овој конкретној одлуци у којој је Апелациони суд издао саопштење банка није успела да докаже у самом току поступка да је имала стварне трошкове због чега је тужбени захтев усвојен", каже Мирјана Пиљић из Апелационог суда.

Ово нису једине тужбе које клијенти спремају, јер се припрема лавина спорвоа клијената за кредите у швајцарцима.

Србија је последња од 14 земаља где ово питање није на неки начин покренуто. Очекује се  решење у којем се неће ићи на раскид уговора, већ на проглашење ништавости. Кредити би се конвертовали у динарске, чиме би се избегла обострана наплата затезних камата и међународна арбитража.

Банке ослобођене тужби и обавеза поново би покренуле кредитну активност као што се десило у Хрватској или Ирској.