Михајловић: Влада ће финансирати два капитална пројекта у Ваљеву

Михајловићева је рекла да је Влада одлучила да се гради брза деоница од Ваљева до ауто-пута на Коридору 11.

"Изградиће се 17 километара потпуно нове, измештене деонице са четири траке. Инвестиција је вредна око 60 милиона евра, а радови би могли да почну 2019. године", најавила је министарка саобраћаја.

Додала је да ће Влада ће за следећу, 2019. годину имати тачно одређен начин финасирања изградње саобраћајнице.

"Ако изградња почне 2019., биће потребно две и по до три године да се саобраћајница заврши", рекла је министарка.

Према њеним речима, та саобраћајница није само важна да би се дошло до Београда, већ је важна је због прикључка на ауто-пут.

"Она је важна за овај део Србије, за читав округ", додала је Михајловићева.

"Шездесет милиона динара за израду пројекта за Стубо-Ровни"

Михајловићева је најавила да ће Министарство саобраћаја обезбедити 50 до 60 милиона динара за израду пројектно-техничке документације за завршетак изградње вишенаменског хидросистема "Стубо-Ровни" код Ваљева.

Михајловићева је рекла да ће пројектно-техничка документација бити завршена до краја године.

Током обиласка те бране и акумулације нагласила је да се тај систем гради већ 29 година и мора да се настави са улагањем како би се и завршио.

Изградњом тог система би се решили проблеми са водоснабдевањем на територији пет општина са око 250.000 становника (Ваљево, београдска општина Лазаревац, општине Уб, Лајковац и Мионица).

"Ово се гради 29 година, неке ствари нисмо могли у претходних неколико година да наставимо, јер није било толико новца. Али ово је стратешки важно за водоснабдевање овог краја и Србије. Мислим да је водоснабдевање најважнија ствар за будућност у наредних 20 и 30 и више година. Морамо као држава о томе да водимо рачуна", рекла је Михајловићева.

До сада је у пројекат Регионалног вишенаменског система Стубо-Ровни уложено око 80 милиона евра, укључујући изградњу бране и акумулације, цевовода и постројења за прераду воде, а процењује се да је за комплетан завршетак потребно још око 20 милиона евра.

Ако би била обезбеђена сва неопходна средства, за три до четири године могли би бити завршени радови и систем пуштен у рад.

Према њеним речима, за ту брану је неопходно обезбедити најпре између 50 и 60 милиона динара да се заврши пројектно техничка документација.

"Зато сам данас упознала директора ЈП Колубара и рекла да ће министарство грађевинарства издвојити новац за пројектно теничку документацију и ми ћемо заједно са министарством финансија одредити новац да се распишу јавни позиви и да се пројекат уради током ове године. У влади ћемо разговарати на који начин да наставимо даље улагање, пошто је потребан велики новац", рекла је Михајловићева.

Како је рекла, део новца - 6,5 милиона евра је већ обезбедила Канцеларија за јавна улагања.

"Очекујемо у Влади до септембра да се договоримо за остало, како ћемо то даље финансирати како бисмо имали предвиђена средства у буџету за 2019. годину за ту намену", додала је Михајловићева.

Нагласила је да тај пројекат мора да се заврши како не би дошли у ситуацију да касније причамо како се тај систем гради већ 40 година.

До сада уложено 80 милиона евра

Изградња је започела 1989. године и до сада у читав пројекат уложено око 80 милиона евра (Република Србија, Град Ваљево, Европски фондови (6,3 милиона евра), донација Чешке Републике (милион евра).

До сада је изграђено 80 одсто читавог система: брана и акумулација са пратећом хидромашинском и електро опремом - у фази техничког пријема и пробног рада.

Затим, изграђено је укупно 27 километара цевовода и добијане је употребна дозвола.

Изграђено је и постројење за прераду воде 600 литара у секунди и оно је у функцији.

Такође, измештен је део магистралног пута Ваљево-Бајина Башта у дужини од 12 километара. Изграђен је систем обавештавања и узбуњивања.

Регионални вишенаменски хидросистем "Стубо - Ровни" има пет основних функција: водоснабдевање, заштита од поплава, снабдевање водом ТЕ "Колубара Б" - Каленић, производња електричне енергије (мини хидроелектрана) и одржавање биолошког минимума на рекама Јабланица и Колубара.

Коцељева и Љиг такође су се обратиле са захтевом да се прикључе, чиме би систем имао још већи број корисника из три округа - Колубарског, Београдског и Мачванског.