Сајам привреде у Приштини, највише компанија из централне Србије

У косовској привредној комори су рекли да је Приштина ових дана главни град Балкана. На сајму "Приштина 2018", који ће трајати до 21. априла, учествоваће више од 150 привредника из 70 компанија чланица Привредне коморе Србије, а још се не зна колико ће их бити из српских заједница на Косову.

Српски привредници у организацији ПКС имају на располагању штанд од 360 метара квадратних. Готово сви излагачи из Србије су микро, мала и средња предузећа, а више од 50 их је из разних прерађивачких сектора.

Сајам је отворен у присуству председника ПКС Марка Чадежа и председника косовске привредне коморе Сафета Грџалију, као и заменика косовског премијера Енвера Хоџаја.

Марко Чадеж је истакао да је важно да фирме сарађују и да ПКС заједно са косовском привредном комором жели да промовише овај регон као регион сарадње и успеха, уместо региона конфликта.

Након отварања, Чадеж је заједно са Хоџајем и председником Привредне коморе Косова обишао штандове и нагласио да су овог пута присутне углавном мале и средње фирме, које имају шта да покажу и да евентуално пронађу партнере.

"Очекујемо бољу сарадњу, иако она и сада није уопште лоша пошто имамо већ добре компаније које су овде већ пронашле тржиште. Помажемо компанијама са КиМ да овде пронађу тржиште", рекао је Чадеж.

Већ следећег месеца ће 70 компанија са Косова наступити на сајму пољопривреде у Новом Сајму.

"Дакле, није ово једносмерна улица. Морамо да избалансирамо раст трговине и са једне и са друге стране. Важно је да ти људи заједно налазе послове и праве инвестиције", нагласио је Чадеж.

Рекао је да су две привредне коморе у претходне три године спојиле више од 2.000 предузећа.

Чадеж је истакао да смо веома мале економије у региону и да немамо другог избора него заједно да радимо.

"Када смо почели да радимо, Сафет и ја смо позвали и остале коморе у региону да се направи заједничка организација (КИФ) и да се промовише овај цео регион са слике коју има као регион конфликта, као регион успеха", рекао је Чадеж и похвалио Грџалијуа.

Чадеж каже да треба радити даље на усклађивању ветеринарских сертификата, затим да се отклоне баријере за теретне возове што би требало убрзо да се реши, јер то може да повећа конкурентност, затим ускладивање рада служби на административним прелазима.

Грџалију: Економска сарадња сто корака испред политике

Сафет Грџалију, председник косовске привредне коморе, рекао је да се наредних дана промовише чињеница да Балкан није као што је био некада, јер је економска сарадња сто корака испред политике.

Грџалију је рекао да није лако бити председник Привредне коморе у Приштини и да је био изложен нападима, као и његова породица, због добре сарадње са Привредном комором Србије.

"За оне који су били немилосрдни према мени цитирао бих Исуса Христа - Опрости им не знају шта раде", поручио је Грџалију.

Он је, такође, похвалио Чадежа на доброј сарадњи којом се гради боља будућност.

"Правимо кораке корњаче, али је добра ствар што корњача када направи кораке никад не враћа натраг", нагласио је Грџалију.

"Економија превазилази све баријере"

Привредници из Србије, који наступају на сајму у Приштини, кажу да економија треба да иде испред политике, да привредна сарадња може да превазиђе све баријере, као и да у томе очекују помоћ од политичара.

Они су рекли да желе да послују на КиМ или да прошире пословање и повећају продају.

Бранислав Михајловић, власник компаније "Ресорт" из Гаџиног Хана, каже да економија не познаје границе, тако да онај ко има тржиште и ко ствара нову вредност може да опстане.

Исуф Зука из фабрике шрафова у Витини сматра да је сајам добар зато што људи стварају контакте и почињу међусобно да сарађују.

Жељко Сташевић из краљевачке фирме "Амига" је рекао да први пут учествују на неком сајму у Приштини.

"Заинтересовани смо за сарадњу са компанијама са Косова. Надамо се ће држава и Привредна комора Србије обезбедити да заиста економија иде испред политике и да нећемо имати било каквих препрека за сарадњу", нагласио је Сташевић.

Менаџер продаје у компанији "Тигар" Миша Тошић је рекао да је први пут на сајму, иако имају дугогодишње искуство продаје на косовском тржишту.

Како каже, купци су пре рата на КиМ били углавном Албанци и "Тигар" је тада имао око 20 објеката и представништво у Приштини.

"После није било, па смо затварали једно по једно. Сада имамо два до три купца годишње, који имају одређене набавке. Имамо жељу да проширимо наше активности овде", каже Тошић.

Драгиша Ризнић, шеф производње у "Техноопреми" из Краљева, рекао је да се та фирма бави прерадом дрвета и производњом намештаја и израдом плоча, као и прављењем пелета и да до сада нису имали искуства на КиМ, као и да су зато дошли на сајам у Приштини.

"Тражимо потенцијалне купце за пелет и друге производе. Тражимо и дистрибутера, највише нас интересује да нађемо генералног заступника", додао је Ризнић.

Члан менаџмента у "Алеви" Мирко Асановић је рекао да та компанија користи и тај сајам као прилику за проширење контаката и пословања на КиМ.

Менаџер продаје Маријан Милошковић из "Агро-мила" из Појата који производи сточну храну рекао је већ послују на КиМ и да су раније били на пољопривредном сајму у Приштини.

Са друге стране, Клуб произвођача Косова позвао је јуче привреднике са Косова и Метохије да бојкотују сајам због присуства великог броја српских компанија.

На позив на бојкот Клуба произвођача реаговала је Привредна комора Косова, која је оценила да је реч о "нападу без преседана и лажним патриотама".

Након целодневног учешћа на сајму, привредници ће се окупити у Дому културе у Грачаници, где ће бити мини-привредни сајам, на којем ће наступити привредници из српских средина на КиМ.

Српске компаније су раније, 2016. и 2017. године, учествовале на пољопривредном сајму у Приштини.

Председник Србије Александар Вучић је раније позвао српске привреднике да иду на сајам у Приштини и поручио да имају његову подршку, као и да треба да "побеђујемо, економијом и нашом привредом".

Укупан робни промет централне Србије са косовским тржиштем је у 2017. био 464,2 милиона евра, што је 12,9 одсто више у односу на 2016. годину.

Испоруке из централне Србије износе 442,3 милиона евра, што је 11,1 одсто више него у 2016. Набавке са КиМ износе 21,8 милиона евра, што је 65 одсто више у односу на исти период 2016. године.