Триван: Очекујем више од 12 милијарди динара од зелених такси

Министар очекује да се ове године, због већег обухвата, од зелених такси у државни буџет слије више од 12 милијарди динара.

Најављује да ће бити појачан рад инспекције, али и повећан број прекршајних пријава за несавесна предузећа и истиче да свако ко је обвезник еколошких такси и накнада мора да их плаћа.

Триван је за Танјуг рекао да се прошле године у буџет Србије слило око 10,8 милијарди динара, али да постоји одређен број обвезника који није платио зелену таксу, те да је зато наплата била, каже, за милијарду динара мања.

Министар је рекао да према подацима Агенције за заштиту животне средине, око 11.600 фирми су обвезници плаћања еколошке таксе и наканде, али верује да их је на терену много више.

Подсећа да је обавеза фирме да се сама пријави Агенцији за заштиту животне средине уколико "генерише отпад или загађује животну средину".

"Ми очигледно не можемо да се ослонимо само на то да се они савесно пријављују нашој агенцији те ћемо морати да применимо друге инструменте", каже Триван наводећи инспекцију, али и прекршајне пријаве.

Упитан који проценат обвезника није платио еколошку таксу и накнаду, Триван каже да је то тешко рећи јер се не зна тачан број фирми које се нису ни пријавиле као обвезници, односно, број фирми које инспекција није успела да идентификује као обвезнике.

"Више фирми би требало да плаћа таксу"

"На томе мора врло темељно да се ради. Један од најважњих административних послова јесте у томе. Процењујем да око 30 одсто може да буде више прихода ако заиста будемо направили комплетан обухват", рекао је Триван.

За сада, наводи министар, није у плану повећање висине такси и накнада која се плаћа за заштиту животне средине и за загађивање животне средине, али истиче да обухват фирми које подлежу тој законској обавези мора бити повећан.

Београда је, каже, у време док је он би градски секретар за заштиту животне средине, успео да од 550 до 600 милиона динара наплаћених такси, ту цифру подигне на близу две милијарде динара, и то, како каже, без повећања такси.

"То се мора десити и на нивоу Србије. То значи да обухват мора да буде већи, да се мора поштовати закон и да свако ко је обвезник еколошких такси и накнада мора да их плаћа", поручује Триван.

Министар каже да новац од наплате зелених такси иде у буџет Србије и да би требало да се у складу са законом потроши наменски.

Зелени фонд, рекао је Триван, до протекле године није функционисао, али се та ситуација променила јер постоји посебно Министарство заштите животне средине.

"Желим да сав новац који се прикупља од еколошких такси и накнада заправо заврши у нашем зеленом фонду", рекао је Триван.

Очекује да ће од наредне године имати више разумевања Министарства финансија како би се омогућило да ресорно министарство располаже претежним делом новца од зелених такси.

То би, истиче, омогућило да се финансирају пројекти који су неопоходни за побољшање животне средине, односно пројекти у вези са, на пример, заштићеним природним добрима, као и гашење котларница.

"То ће бити један од пресудних корака да бисмо били успешни у овоме што радимо", закључио је министар.

Према подацима Агенције за заштиту животне средине, најмања такса за загађење наплаћена у претходној години за 2016. износила је 55 паре, по пријави фирме "Хамерком" д.о.о. која је увезла 0,02 килограма сијалица по цени од 24 динара по килограму, док је највећу накнаду за загађење платио ЕПС, огранак "Костолац" и то око 3,1 милијарду динара.

По Закону о управљању отпадом и уредбама, произвођачи и увозници производа који после употребе постају посебни токови отпада обавезни да до краја марта текуће године пријаве Агенцији за заштиту животне средине количине тих производа из претходне године. 

Агенцију за заштиту животне средине је до 13. априла ове године обавестило 5.723 предузећа из Сбије о производима који после употребе постају отпад, као што су акумулатори и батерије, гуме, производи који садрже азбест, возила, електрични и електронски производи, уља и кесе. 

Агенција је на основу података са царине послала 5.564 обавештења предузећима, која су увозила производе који након употребе постају отпад, а која још нису испунила своју обавезу да доставе податке. 

Од тог броја, 2.484 дописа Агенција је послала предузецима на територији града Београда.