Шта раде дронови на пољима чачанског краја

У пословима на пољима многи пољопривредници Моравичког округа користе савремену механизацију, а савете стручњака и иновације радо прихватају.

"Mи за сада немамо неко искуство са тим, вероватно ће у наредном периоду бити тога и ми ћемо то сигурно прихватити ако буде боље, а очекујемо да буде боље", каже Тихомир Јовановић, пољопривредник из Заблаћа.

Дигиталних фарми у чачанском крају нема, али се беспилотне летелице којима се даљински управља већ користе за процену стања парцела.

"Добијате податке о заравњености површине, односно присуству или одсуству микродепресија које јако утичу како на квалитет сетве, тако и на квалитет ницања и касније на укупни квалитет биљака, на њихове физиолошке потенцијале", каже Снежана Танасковић, ванредни професор на Агрономском факултету у Чачку.

Агрономски факултет у Чачку развија софтвере за примену у прецизној пољопривреди. И мисија новосадских научника је да информационе технологије повежу са плодним пољима и да уз помоћ савремених уређаја пољопривредници имају увид у сваки део њиве.

"Путем дронова или сателита, он тачно може да види како његова биљка расте, како напредује, где расте боље, где расте лошије и на основу тих снимака већ може да се ради предикција приноса", каже Владан Минић, истраживач сарадник Института "Биосенс".

Због уситњених поседа у чачанском крају ипак, кажу, није могуће користити дронове у сетви.

"Максималне површине су негде око пола хектара, значи то би била јако скупа нова технологија, док друге савремене технологије пољопривредни произвођачи максимално употребљавају, примењу на својим парцелама и поседима, али што се тиче дронова конкретно, то је стварно за овде непримењиво", каже Снежана Марковић Ђуровић из Центра за развој села Заблаће.

Ратари ће у чачанском крају и убудуће сејати по старом и сами надгледати имања, јер им је нова технологија и даље, кажу, недостижна.