Шта раде дронови на пољима чачанског краја

Примена савремених технологија не заобилази ни старе традиционалне послове попут ратарских. Пољопривредници су свесни предности примене информационих технологија, попут дронова за надзор усева. Радо би беспилотне летелице користили и у сетви, али кажу, на малим поседима то је прескупо.

У пословима на пољима многи пољопривредници Моравичког округа користе савремену механизацију, а савете стручњака и иновације радо прихватају.

"Mи за сада немамо неко искуство са тим, вероватно ће у наредном периоду бити тога и ми ћемо то сигурно прихватити ако буде боље, а очекујемо да буде боље", каже Тихомир Јовановић, пољопривредник из Заблаћа.

Дигиталних фарми у чачанском крају нема, али се беспилотне летелице којима се даљински управља већ користе за процену стања парцела.

"Добијате податке о заравњености површине, односно присуству или одсуству микродепресија које јако утичу како на квалитет сетве, тако и на квалитет ницања и касније на укупни квалитет биљака, на њихове физиолошке потенцијале", каже Снежана Танасковић, ванредни професор на Агрономском факултету у Чачку.

Агрономски факултет у Чачку развија софтвере за примену у прецизној пољопривреди. И мисија новосадских научника је да информационе технологије повежу са плодним пољима и да уз помоћ савремених уређаја пољопривредници имају увид у сваки део њиве.

"Путем дронова или сателита, он тачно може да види како његова биљка расте, како напредује, где расте боље, где расте лошије и на основу тих снимака већ може да се ради предикција приноса", каже Владан Минић, истраживач сарадник Института "Биосенс".

Због уситњених поседа у чачанском крају ипак, кажу, није могуће користити дронове у сетви.

"Максималне површине су негде око пола хектара, значи то би била јако скупа нова технологија, док друге савремене технологије пољопривредни произвођачи максимално употребљавају, примењу на својим парцелама и поседима, али што се тиче дронова конкретно, то је стварно за овде непримењиво", каже Снежана Марковић Ђуровић из Центра за развој села Заблаће.

Ратари ће у чачанском крају и убудуће сејати по старом и сами надгледати имања, јер им је нова технологија и даље, кажу, недостижна.

број коментара 0 пошаљи коментар