Потешкоће при узимању али и отплати кредита за паушалце

Саша Клауса је као таксиста прешао милионе колиметара и границе многих држава. Границу код банке која би му одобрила кредит као паушалац никада није могао да пређе.

"Наша пореска основица, као неко ко се баве таксијем, је негде око 23.000 динара. Нажалост, са тим месечним примањима на које смо пријављени свака банка нажалост одбија да нам да кредите и самим тим и напредак у послу је немогућ јер је просечно такси возило у Београду старо око 15 година", каже самостални превозник Саша Клауса.

Банке тврде да ипак одобравају кредите за паушалце, углавном адвокатима и зубарима, у зависности од тога да ли се порез плаћа паушално, самоопорезивањем, односно да ли клијент себи уплаћује зараду.

"Када су у питању самоопорезивање и исплата зараде, потпуно је исти начин утврђивања кредитне способности клијента као код запослених. А када је у питању паушално опорезивање, само је потребно да клијент банци донесе на увид аконтационо решење за уплаћене доприносе и уствари основица за опорезивање представља месечно примање кијента", рекла је Taња Радојчић из Уникредит банке.

Неке банке имају критеријум да паушалцима дају кредит до 20 одсто висине годишње зараде. Кажу да ће уз помоћ социјалног предузетништва и тај проблем бити решен.

"У скором периоду очекује се потписивање уговора о сарадњи Креди Агрикол банке са једном од водећих међународних институција за микрофинансирање и у том случају ће средства бити доступнија и процес ће лакше ићи и повољније по паушалце", истиче Сања Швоља из Креди агрикол банке.

Стручњаци се слажу да паушалци и повремено запослени још нису довољно видљиви за банке које се тешко одлучују да их дугорочно финансирају.

"Тешко је само на основу података о промету и тешко је обезбедити увид о тој рецимо самосталној радњи, зубарској радњи и остало. Пореска основа није довољно поуздана и не зна се колико дуго таква радња, организација или физичко лице које је самозапослено може да опстане", каже декан Београдске банкарске академије Хасан Ханић.

Паушалци су и лошији у отплати кредита од запослених у јавном, финансијском или сектору који припада систему ПДВ-а. Док је ниво кашњења у отплати физичких лица 4,4 одсто, код предузетника и паушалаца он је двоструко већи.