Отворена прва дигитална фарма у Србији и региону

Ана Брнабић је поручила да отварање дигиталне фарме показује да је Србија лидер у региону и да може да постане лидер у Европи када је реч о дигитализацији и новим технологијама у пољопривреди.

"То данас видимо, али да бисмо задржали лидерску позицију морамо да трчимо брзо, најбрже што можемо", рекла је Брнабићева.

У том смислу, навела је да се што пре мора изградити зграда Института "БиоСенс", који ће бити европски центар научне изврсности.

За то ће, навела је премијерка, влада уложити 14 милиона евра, додајући да је важно да се заврши пројектна документација и што пре крене градња која ће се завршити у што краћем року.

Такође, навела је да је важно повезати базе података у пољопривреди да би се доносиле ефикасне одлуке на бази свих информација.

"Зато је влада донела закључак да оснује радну групу, на чијем је челу министар пољопривреде која ће на томе радити са 'Биосенсом'", додала је премијерка.

"Пољопривреда у Србији важан покретач и фактор развоја" 

Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици истакао је да је пољопривреда у Србији важан покретач и фактор развоја, те да је у претходних шест-седам година извоз пољопривредних производа из Србије удвостручен.

Како је рекао, ЕУ је данас велики инвеститор, трговински партнер и донатор Србије и наставиће да јој пружа подршку у процесу реформи на путу европских интеграција, али и за добробит економије и грађана Србије.

Унија ће, додао је, наставити да пружа подршку Србији у иновацијама, кроз пројекат "Хоризон 2020", као и подршку српској пољопривреди кроз ИПАРД програм, којим ће се обезбедити 175 милиона евра подршке.

Фабрици је подвукао да је управо пројекат "Антарес", који обухвата два најзначајнија сектора - ИТ и пољопривреду, пример добре сарадње Србије и ЕУ.

"Овај пројекат ЕУ и Влада Србије заједнички финансирају са 28 милиона евра, а циљ је да 'БиоСенс' постане научни центар изузетности који ће се бавити успешно са два сектора и бити регионални центар који ће окупљати пољопривреднике, старт ап компаније, стручњаке у сарадњи у овим областима", истакао је Фабрици.

Физички и виртуелни део фарме

На фарми ће пољопривредници моћи да науче како нове технологије могу да им помогну да унапреде производњу, од припреме земљишта, сетве, наводњавања, исхране биља, до жетве и радова на припреми наредне сезоне.

Такође, моћи ће да се информишу и о примени дронова који мапирају терен, прате раст култура, окривају болести усева, јер када се усеви посматрају из ваздуха, виде се делови парцеле који лошије напредују, па се могу спровести локалне мере.

Фарма има физички део - савремену опрему, алате и механизацију, али и виртуелни, који је, платформа "АгроСенс" за праћење усева коју пољопривредници користе од октобра.

Кроз ту платформу пољопривредницима су бесплатно доступни сателитски снимци Европске свемирске агенције из које се на сваких пет дана може добити снимак парцеле, на основу којег истраживачи са "БиоСенс" института дају извештај о стању усева.

Може се, такође, добити и врло прецизна временска прогноза за одређену локацију, као и метео подаци о томе колико је воде акумулирано на парцели.

"Не само подаци о метео, ту су такође други подаци које колеге користе. На пример, постоји сензор за влагу земљишта, који се монтира на различитим дубинама. Такође, сви ти подаци стижу код нас у систем и аутоматски су видљиви на екрану путем мобилне или веб апликације", каже истраживач-сарадник Биосенс института Владан Минић.

Дронови снимају усеве и проналазе коров, сензори и сонде испитују квалитет земљишта или влажност листа - све оно што је једном Милану у Србији до сада недостајало.

Некада су пољопривредници гледали у небо да би знали како ће време утицати на њиове приносе и на њихово зељиште.

Данас им је довољан један паметан мобилни телефон и апликација, која у Србији постоји од октобра месеца и коју је до сада користило око пет хиљада регистрованих пољопривредника.

"На свака два и по хектара земљишта је узорак земљишта је рађен и сваки тај део земљишта добија оно што му је потребно. Значи, ради се о оптимизацији трошкова и ту смо успели да уштедимо и да повећамо принос", напомиње Драган Чагаљ из фирме "Криваја доо".

"Дигиталну фарму ће следити неке друге, тематске везане за органску производњу, воћарство, виноградарство и у наредних пар година заиста желимо да унесемо промену, коју зовемо са мање да добијемо више. Дакле са мање импута, мање улагања, добијемо веће приносе", објашњава Владимир Црнојевић, директор "БиоСенс" института.

Уз отварање дигиталне фарме свим регистрованим пољопривредним газдинствима послати су СМС-ови и мејлови са информацијама какву корист ово може да има за њихова газдинства.

Дигиталну фарму је осмислио Институт "БиоСенс" из Новог Сада, у сарадњи са пољопривредним произвођачем "Криваја", у оквиру пројекта "Антарес", који заједнички финансирају ЕУ и Влада Републике Србије.