Форум у Солуну, грчко-српску трговину подићи на милијарду евра

Заменик министра за привреду и развој, Стергиос Питсиорлас, рекао је у уводном обраћању да 2018. представља годину уласка Грчке у нову етапу развоја, будући да до јуна 2018. године Атина треба да изађе из спасилачког програма финансијске помоћи ММФ-а и европских партнера.

Према његовим речима, сарадња Србије и Грчке је од изузетног значаја за цео Балкан, за политичку стабилност и економски просперитет целог региона, а све бољи законски и институционални амбијент у обе земље отвара могућности за продубљивање традиционално пријатељских односа, привредних веза и узајамних улагања.

Председник Грчко-српске привредне коморе, Симеон Цомокос, истакао је да је Грчка значајан инвеститор у Србији, додајући да ће, и поред тога што су се поједине грчке компаније повукле у последњих пар година - његова земља и даље остати важан партнер српској привреди.

Цомокос сматра да задатак број један за привреднике две земље треба да буде подизање билатералнбне трговине на милијарду евра, што, како је рекао, захтева доста узајамног рада и напора, али није недостижно, будући да српска привреда расте убрзано, а и грчка хвата залет.

Он је предочио да су српски туристи важан чинилац за туристички прилив Грчцке, заложивши се истовремено за улагање већих напора како би се повећао број грчких туриста у Србији.

Председник српске компаније ИТМ Системс, Топлица Спасојевић, навео је да српска економија данас нема другу опцију до Европске уније, с обизром на то да је 65 процената пословања српских предузећа везано за сарадњу са земљама ЕУ.

Позивајући грчке пословне људе да улажу у Србију, Спасојевић је као значајне предност наше земље истакао споразум о слободној трговини с Русијом и Белорусијом, стабилност динара који је агенција "Блумберг" прогласила другом најуспешнијом валутом на свету по перфотмансама у прошлој години, ниску и стабилну инфлачију која обезбеђује предвидивост пословања, као и чињеницу да је раст БДП-а износио 1,9 одсто у 2918. а да се за ову годину предвиђа три процента.

Овлашћени министар за економске односе у Амбасади Грчке у Београду, Ламбис Куналакис, представио је у упоредној анализи сектора две земље могућности за продубљивање и унапређење билатералне сарадње, наводећи да се грчка економија вратила расту у 2017. предвођена изванредним резултатима туристичког сектора, као и повећањем прилива страних директних инвестиција и јачањем извозниих активности.

Прошлогодишње приватне инвестиције у Грчкој достигле су највиши ниво у шест година у износу од 9,9 милијарди евра, а побољшани економски резултати су допринели значајном унапређењу привредне климе и расту индекса поверења потрошача.

Економско побољшање додатно је унапређењо успешном имплементацијом Програма подршке стабилности, што је олакшало повратак Грчке на финансијска тржишта и омогућило боље финансијске услове за нове послове.

Грчка држава се вратила у јулу 2017. на међународно тржиште капитала после три године одсуства, где је пласирала петогодишњу обвезницу у вредности три милијарде евра, уз принос од 4,625 одсто.

Сервисирање грчког државног дуга је значајно олакшано, пошто је просечна пондерисана рочност кредита продужена на 32,5 година.

Десетогодишња државна обвезница, која је пласирана у децембру прошле
године, забележила је најнижи ниво приноса у десет година од 4,39 процената, што је на нивоу с почетка 2008. године.

Бројне могућности за заједничка улагања 

Српским привредницима су представљене могућности за улагања у сектор енергетике, при чему је нагласак стављен на пројекте везане за обновљиве изворе енергије (РЕС), где Грчка предвиђа инвестиције од 1,5 милијарди евра у наредних неколико година, како би удео "зелене енергије" у укупној производњи струје достигао 50 одсто до 2030. године.

Такође је истакнуа брза експанзија у области истраживања угљоводоника уз учешће водећих светских мултинационалних компанија. Пројекти везани за мрежну конекцију, како је речено, процењују се на 2,5 милијарди евра.

Грчка је у 2017. години пету годину узастопно оборила властити рекорд по броју долазака туриста. Ту земљу је лани посетило приближно 30 милиона туриста, седам одсто више на годишњем нивоу, а приходи од туризма су достигли 15 милијарди евра, због чега се ова грана сматра грчким извозним шампионом са уделом од 18,6 процената у БДП-у и са учешћем од 23,4 посто у запослености.

Земља планира да до 2021. године број долазака туриста повећа на 35 милиона, а приходе од туризма на 20 милијарди евра. То захтева улагања у износу од 6,5 милијарди евра у наредних пет гоина, пођеднако из јавног и приватног сектора. Европска инвестициона банка је најавила прошле године скоро две милијарде евра инвестиционог буџета за пројекте у грчком туристичком сектору.

Очекује се да ће крајњи резултат бити допринос тог сектора БДП-у од 43 милијарде евра, додатних милион запослених и 105.000 нових лежајева са пет звездица подизањем нових или надоградњом постојећих смештајних објеката.

Када је реч о могућностима јаче билатералне сарадње у агро-прехрамбеном сектору, истакнуто је да земља располаже са 5,1 милион хектара обрадивих површина, да има 709.450 фарми, и да пољопривреда чини 3,5 одсто БДП-а, а запошљава 1,2 милиона људи. Извоз пољопривредних производа у 2016. години вредео је 5,6 милијарди евра, односно 22,3 процента укупног извоза земље.

Такође је речено да грчка прехрамбена и индустрија пића остварује годишњи приход од 14,2 милијарде евра, што је удео од 25 одсто у укупној индустрији земље, а простор за повецћање међусобне сарадње види се у сточарству и живинарству у смислу подизања нових фарми, у органској производни, индустрији амбалаже, итд.

Такође је указано на бројне могућности за заједничка улагања у развој ИКТ индустрије, за сарадњу у фармацеутској индустрији, и бројним другим гранама.