Oбрада кредита, судска пракса стаје на страну клијената

Популизам, правда за клијенте или нешто треће тек ситуација са плаћањем обраде кредита се захуктава. Удружења клијената су израчунала да су банке клијентима неоправдано наплатиле 100 милиона евра на име накнаде за обраду кредита.

Поједини експерти сматрају да су судије збуњене јер банке добијају спорове на основу закона о Заштити корисника финансијских услуга са образложењем да банке имају право да наплаћују обраду кредита.

Али с друге стране клијенти добијају спорове на основу Закона о Облигационим односима где у члану 1065 пише да банке на то немају право. Поставља се питање коме веровати.

Професор Правног факултета Борис Беговић рекао је да је имао задовољство да прочита пресуду Привредног суда у Нишу и захтев Привредног суда у Нишу Врховном Касационом суду да се јасно определи да ли је накнада коју наплаћује банка у складу са законом или није у складу са законом. Беговић наглашава да одавн није видео тако образложен захтев.

Став Врховног Касационог Суда изразио је председник тог суда Драгомир Милојевић нагласивши да обрада кредита не би требало да буде елеменат уговора, уз напомену да би сви нижестепени судови требало да га имају у виду приликом доношења одлука, да се по њему равнају и да га поштују. Ипак уследила је и ограда.

"Ова одлука, није правно обавезујућа, нити представља начелан став Високог касационог суда. Пустили смо ово као став - како би судови требало да пресуђују, али судије су слободне у свом уверењу у сваком конкретном предмету, а уговори могу да се разликују", наводи се у саопштењу Високог касационог суда.

Банкари сматрају да је шаренолика пракса лоша порука за инвеститоре и уколико би се негативна кампања према банкама наставила то би имало лоше последице. У нашем правном систему сви се позивају на Закон о Облигационим односима и то на један једини члан, мада закон има четири члана.

Горан Питић из Сосиете Женерал банка каже да има четири члана која објашњавају понашање банкарског система.

"Позивају се на члан који дефинише камату као цену кредита. Члан непосредно иза у Истом закону и о облигационим однсоима говори да поред тога сви остали елементи иза тога су дефинисани уговором о кредиту што значи сви остали елементи укључујући и трошкове обраде што је касније спекулисано законом који је дефинисао да банке дефинишу ефективну каматну стопу где ситуира и трошкове обраде кредита", навео је Питић.

Да ли судије добро читају законе или закони имају противречне чланове који ће сигурно оставити последице видеће се већ наредних дана јер се очекује конкретан став Високог касационог суда.