Како се прати раст запослености

Многи Вршчани прошлу годину завршили су с бригом мање. Према подацима Националне службе за запошљавање, у 2017. запослило их се више од 3.000.

"Тешко је јер нас има много, а и сам посао у струци је реткост, мораш да се потрудиш и да имаш среће и ја сам презадовољна", каже васпитачица Драгана Станков Коларски. 

Да је задовољних много, показује званична статистика. У периоду од 2012. до 2017. бележи се раст запослености од 20 одсто. У те податке сумња Фискални савет.

"Ако је он тачан, а излази из анкете о радној снази – били бисмо рекордери по расту запослености у Европи. Додатно, ако упоредите тај раст запослености од 20 посто, ако се стварно десио, то би требало да буде праћено и растом потрошње јер становништво које ради и троши", рекао је Павле Петровић, председник Фискалног савета.

Осим потрошње, званични раст запослености, кажу у Фискалном савету, не прати ни раст доприноса, нити БДП-а. Иако утемељене у науци и пракси, те везе, сматрају статистичари, за њих нису пресудне.

"Штавише, у новије време и ММФ и други ауторитети објашњавају да је у целом свету дошло до пораста запослености, али не и истовремено и у истој мери продуктивности. Другим речима, говори се о запошљавању мањег квалитета – са скраћеним радним временом, мање плаћеном запошљавању, запошљавању у сфери услуга", рекао је Миладин Ковачевић, директор Републичког завода за статистику.

"Кад погледате централноисточну Европу и друге земље, видећете да је тамо производња расла знатно брже од запослености – порасла је за ових пет година за 17, а запосленост је порасла за шест одсто. Код нас, ако је веровати анкети о радној снази, тај однос је сасвим супротан", рекао је Петровић.

Према званичној статистици, у Србији је незапосленост 14,7 одсто, а половином прошле године регистрован је највећи број запослених од 2014. године.