Брнабић: Креативност и наука – рецепт за бржи развој

Премијерка Србије Ана Брнабић отворила је у Југословенској кинотеци конференцију "Креативна Србија: будућност је креативна", истакавши да је спој дигитализације, креативности и науке рецепт за бржи развој друштва и економије и једина шанса да у годинама пред нама убрзамо привредни раст и осигурамо динамично, дугорочно одрживо, напредно друштво.

Конференцију о креативним индустријама организује Кабинет председнице Владе Србије као први корак у правцу системске подршке одрживом развоју тог сектора, а основни циљ је представљање економског доприноса креативних индустрија и потенцијала за њихов даљи раст, као и утицаја креативних индустрија на изградњу нове слике Србије.

"Србија је земља људи који су иновативни и креативни. Међутим, таленат, иновативност и креативност морају системски градити и охрабривати. Као друштво, морамо да радимо на томе да наша иновативност и креативност буду неке од највећих компаративних предности наше земље. То је наша шанса", нагласила је Брнабићeва.

Премијерка је рекла да иновативност, аутентичност и креативност већ органски постоје у Србији и да је време да сви то препознамо и почнемо истински да се поносимо оним што имамо, а онда и да је покажемо свету, што је, како је нагласила, један од њених циљева.

Брнабићева је констатовала да су креативне индустрије у Србији веома жив и најбрже растући сектор у земљи, у коме више од 65 посто запослених чине млади људи између 25 и 44 године старости.

"Тренутак је да системски помогнемо развој креативног сектора, пре свега у циљу подизања конкурентности наше привреде, што ће се одразити на веће запошљавање и боље плаћена радна места, што је у врху приоритета Владе Србије", рекла је Брнабићева.

Поред несумњивог економског потенцијала, премијерка наглашава да креативне индустрије имају важну улогу у промоцији истинских вредности нашег друштва и подизању нових, модерних генерација које су спремне да се такмиче са најбољима из целог света у свим сферама.

Брнабићева сматра да креативне индустрије могу одиграти важну улогу у развоју туризма, бити значајан ослонац у ребрендирању Србије, промоцији земље као креативне и иновативне дестинације, а као једну од најважнијих предности креативних индустрија види задржавање људи у Србији.

"Желимо да обезбедимо повољне правне и финансијске услове како наши млади људи не би имали потребу да одлазе у друге земље. Оне који су претходно отишли желимо да позовемо да се врате, да у Србији даље развијају и преносе своја знања и започињу послове. Желимо да и странци радо дођу и започну своје пословање баш овде и да целокупно пословање воде из Србије, јер смо као земља административно, законски и финансијски конкурентни", нагласила је председница Владе.

Дигитализација међу приоритетима

Она је као своје приоритете навела дигитализацију – од дигиталних фарми и програмирања у образовању, до увођења електронске државне управе у пуном капацитету, али и образовање.

"Неопходна нам је модернизација образовног система, од предшколског па све до високог образовања. Морамо да развијамо и подстичемо креативност, аналитичко и критичко размишљање на свим нивоима", нагласила је Брнабићева, додавши да су култура и уметност, које су дуго биле запостављене, за њу готово једнако важне као и економија.

Она је поручила да нема дугорочно одрживог динамичног развоја без културе и да морамо озбиљно да се посветимо развоју науке и креирању бољих услова за научноистраживачки рад.

"Макроекономска и финансијска стабилност коју смо остварили у протеклом периоду даје нам могућност да се сада посветимо најлепшим и најважнијим људским вредностима које се подстичу кроз улагање у културу, уметност и науку", истакла је премијерка и додала да је Влада Србије већ определила буџет и расписала конкурс да се на научноистраживачке пројекте које финансира држава укључи додатних 1.000 најбољих студената докторских студија.

У плану је, како је навела, да се до краја године оснује Фонд за науку, а у наредном периоду ће са својим тимом активно радити на изради Акционог плана за подршку развоју креативних индустрија.

Сектор који најбрже расте

Сектор који већ доноси готово пет милијарди евра прихода годишње, најбрже расте и најбрже се мења. Па они који су стекли углед, морају да прате глобалне промене.

"Моја одговорност као уметничког директора Битефа је да ребрендирам фестивал, који је настао 1967. године у потпуно другачијим геостратешким околностима за ово ново време", каже Иван Меденица, уметнички директор БИТЕФ-а.

Дизајн софтвера предњачи у креативној индустрији. Од државе највеће подстицаје добија филм. Домаћа музика недовољно.

"Промоција наших уметника у земљи и свету пре свега извођача класичне али и савремене, авангардне и џез музике је неискоришћени потенцијал. Не постоје у градовима у Србији це-де шопови с издањима домаћих уметника", каже Јасна Димитријевић, директорка "Коларца.

Ову индустрију чине претежно мала предузећа. Запошљавају преко 100 хиљада људи, углавном млађих од 44 године.  

"Најважније је да се нађу са истомишљеницима или са људима који слично размишљају и да се изложе решењима о којима се размишља на глобалном нивоу. Велику предност имају и ови хабови у којма се налазе људи који раде на сличним стварима" каже Нинослав Аџибаба из "Vrlabs-а". 

 

број коментара 0 пошаљи коментар