Љајић: Српско брашно иде у Македонију, нема контрамера

Расим Љајић је након састанка са македонском делегацијом Министарства пољопривреде у Скопљу рекао да је данас потписано десет закључака везаних за трговинске односе Србије и Македоније и формиран заједнички Комитет за решавање ванцаринских баријера.

"Потписали смо десет закључака везаних за трговинске односе две земље. Формирали смо заједнички Комитет за решавање ванцаринских баријера", каже Љајић и поручује да то практично значи да на границама неће бити задржавања робе из Србије.

Договор који је "пао" у Македонији прихватили су, каже Љајић, и наши млинари.

Проблем је настао када су македонске власти пре две недеље увеле ванцаринске баријере на извоз брашна из Србије, иако на њиховом тржишту постоји мањак како брашна тако и пшенице, а Љајић је данас због тога боравио у Скопљу како би се тај проблем решио.

Каже да би прва седница мешовитог српско-македонског комитета требало да се одржи у Београду 14. марта и да ће се на тој седници тражити дугорочно одрживо решење за уклањање свих ванцаринских баријера и повећање трговинске размене две земље.

Каже и да би било потпуно непримерено да уђемо у трговински рат са Македонцима када управо са њима имамо заједничку седницу две владе 21. марта у Нишу.

Млинари из Србије и Македоније су иначе тражили да се реши проблем лепљења акцизних маркица на паковања брашна јер им то, будући да се ручно лепи, знатно поскупљује производњу.

Љајић објашњава да је један од резултата данашњих разговора и компромис да се на паковањима од једног, два и пет килограма брашна лепе маркице у Србији као што се то до сада чинило, а да се на паковања од 25 и 50 килограма акцизне маркице лепе у Македонији.

"У наредних 30 дана ће се тражити трајно и системско решење за овај конкретан проблем. Данас смо учинили важан корак и то је договор који су прихватили наши извозници млинари", напомиње Љајић.

Каже да постоји спремност обе стране да се овакве ситуације више не понављају јер је циљ, пре свега Србије, да се робна размена повећа на милијарду евра и то, истиче Љајић, не може да се учини ако се уводе баријере.

"Македонија је за нас седмо извозно тржиште где извозимо 560 милиона евра робе и то желимо да повећамо, али не можемо ако нам уводе стално баријере. Договорили смо се да се у потпуности примењују споразуми о признавању међусобних сертифаката како се не би камиони задржавали на границама", изнео Љајић један од закључака данашњег састанка у Скопљу.

На састанку је договорено и да Комитет две државе у предвиђеном року анализира оправданост увођења маркица и, ако постоји сагласност привредних комора две земље, радиће се на њиховом потпуном укидању.

Међу закључцима састанка истакнуто је и да су државе потписнице сагласне да преко надлежних институција две земље појачају контролу ради сузбијања нелегалне економије и трговине пољопривредно-прехрамбеним производима, као и да се две државе обавезују да у потпуности поштују међусобне билатералне споразуме о фитосанитарној сарадњи и сарадњи у области безбедности хране и ветеринарства, потписане 2012. године.

Такође, државе се обавезују да се у будућности не примењују било какве баријере у међусобној трговини пољопривредно-прехрамбеним производима и да ће радити на убрзавању и олакшавању процедура на граничним прелазима, како би се спречила дуга задржавања и омогућио брз проток робе, што је у духу Берлинског процеса и стварања заједничког економског простора.

Договорено је и да ће Комитет две државе одржавати седнице најмање једном у три месеца ради праћења постигнутих резултата, као и спречавања нових појава нецаринских баријера и препрека слободном протоку робе и услуга.

Закључке је у име Србије потписао потпредседник Владе и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић, а испред македонске стране министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Љупчо Николовски.