Нова криза у "Агрокору" – може ли Србија да осети последице

"Поздрав из реактора, могу вас обавестити да су се језгра полако почела хладити", навео је Анте Рамљак описујући "Агрокор" као нуклеарни реактор пред експлозијом.

"Хлађење" није сачекао а његов наследник се тражи.

"Водимо разговоре врло дискретно, има неколико имена, неколико људи који су прихватили", рекао је хрватски премијер Андреј Пленковић.

"Нови повереник мора јасније и одлучније да иде ка основном циљу – спречавању ризика за целу привреду. Добављачи немају времена за нове застоје", наводе у хрватској привредној комори.

А добављачи су се зато и састали.

"Хоћемо да се процес убрза и што пре одабере повереник и да наставимо са процесом нагодбе", рекао је Марин Пуцар, председник Удружења добављача "Агрокора".

Реструктурирање се вероватно одлаже 

Процес реструктурирања "Агрокора", у оквиру којег је предложена нагодба са повериоцима, требало је да буде завршен у априлу. Сада се то вероватно одлаже.

"'Агрокор' више неће постојати у овом облику, већи део ће банкротирати, јер је разлика неколико или пет-шест пута између имовине и обавеза 'Агрокора'", наводи професор на Економском факултету Љубодраг Савић.

У Србији запошљава око 11.000 људи. Својевремено је одбијен захтев да "лекс Агрокор", чиме је имовина Ивице Тодорића практично национализована, важи и у Србији.

"Имаћемо ускоро састанак са добављачима и са банкама, тако да заједно радимо на развијању стратегије, али у овом тренутку све је под контролом, али је важно да наставимо да радимо као тим и пратимо ситуацију", поручује премијерка Србије Ана Брнабић.

"Србија је мудро поступила јер је прихватила захтеве 'Инетезе' и 'Сбер банке' па је у неком смислу заштитила предузећа у Србији. Шта ће преживети, да ли ће се српским предузећима променити власник, што је најбољи сценарио, да ли ће бити део стечајне масе, о томе тек треба да размишљамо", додаје Љубодраг Савић.

Да ли ће бити политичке кризе у Загребу? 

Нова криза у привреди до тада прети да изазове политичку кризу у Загребу.

"Нико од грађана није заслужио да се хрватска политика води на начин аутопилота", каже Божо Петров из Моста.

"Због ширења политичке корупције и нестабилности, тражимо од владе Андреја Пленковића неопозиву оставку", додаје Иван Синчић из Живог зида.

"Утакмица траје, а они нека виде којим смером хоће имати одговорност у овако важном политичком процесу", поручује Андреј Пленковић.

Опозиција, иако нема никакав пакт, предвођена двема највећим партијама, СДП-ом и Мостом, како пишу медији, спремна је да наредне недеље почне договарање тактике за рушење владе Андреја Пленковића.