До јуна нова платформа е-инспектор

На отварању треће националне конференције Владе Србије и привреде "Излаз из сиве економије", премијерка Брнабић је истакла да ће та платформа још боље повезати и координисати рад инспекција у Србији.

Навела је да ће до средине 2019. бити умрежене све 42 инспекције, што ће увести потпуну транспаретност у рад инспекција.

"То ће дозволити и привредницима да контролишу рад инспекција и да видите када је инспектор био у ком предузећу и колико су често ишли у једно предузеће, а нису у неко друго, да ли су нешто нашли или не, па и ви можете да реагујете ако знате да постоје неке неправилности".

Брнабићева је рекла да ће у наредних шест месеци бити усклађено више од 70 секторских прописа са Законом о инспекцијском надзору.

"У наредне три године улазимо у запошљавање нових инспектора и ојачавамо инспекције са набавком нове опреме за ИТ", нагласила је Бранбићева.

Порезници су задовољни својим резултатима.

"Пореска управа је у 2017. остварила 18.000 контрола, од тих 18.000 контрола, око 30 одсто пронашла је неправилности у раду пореских обвезника", навела је Драгана Марковић, директорка Пореске управе.

Свако треће предузеће и даље у сивој зони  

Обим сиве економије смањен је претходних пет година међу регистрованом привредом са 21,2 на 15,4 одсто БДП-а, али и даље свако треће предузеће послује у сивој зони, чему значајно доприносе нерегистроване фирме које чине више од 17 одсто укупног броја привредних субјеката, показала је анализа „Сива економија у Србији 2017.", коју је представио НАЛЕД.

Анализу је спровео НАЛЕД уз подршку Немачке развојнесарадње (ГиЗ).

"Унапређење инспекцијског надзора у циљу откривања регистрованих фирми мора да буде први приоритет новог Акционог плана Националног програма за сузбијања сиве економије као и ефикасније процесуирање таквог понашања, јер је према налазима студије тек 24 одсто привредника, или сваки четврти уверено да ће пословање у сивој зони бити кажњено", рекао је потпредседник УО НАЛЕД-а Горан Ковачевић.

Анализа показује да је најдоминатнији облик рада мимо прописа запошљавање без уговора и исплата зарада на руке.

Од 100 динара стечених радом у сивој зони 62 потиче од непријављивања плата, а 38 динара од избегавања евидентирања продаје робе и услуга, односно профита.

Добра вест је да је у односу на 2012. преполовљен број фирми које не пријављују запослене са 20,5 на 10,8 одсто.

Регистрована предузећа која део пословања обављају у сивој зони чине 16,9 одсто укупног броја фирми и њихов број занчајно се смањио у односу на претходну анализу када их је био 28,4 одсто.

На отварању скупа, констатовано је да је смањењу допринео већи прелазак предузећа из сиве у формалну зону.

Од 10 предузећа која су 2012. радила у складу са прописима 8 је наставило то да чини, док је од 10 фирми у сивој зони 8 одлучило да пређе у легалне токове.

Томе су највише допринели бољи услови за пословање, макроекономска стабилност, унапређенн рад инспекција и ефикаснија наплата пореза.

Са растом вероватноће кажњавања ниво сиве економије опада за 11 процентних поена, а са растом вероватноће да ће казна бити плаћена и до 14 одсто.

Велику улогу може да игра и јачање пореске културе путем медијских кампања. 

Дитман: Од брзине реформи зависи брзина пута ка ЕУ

Амбасадор Немачке Аксел Дитман истакао је да је сива економија важна тема не само за Србију, већ цео свет и важна на путу наше земље ка чланству у ЕУ.

Дитман је нагласио да је стратешки циљ Србије да уђе у ЕУ, што Немачка подржава.

То је, према његовим речима, још једном потврђено изјавом немачке канцеларке Ангеле Меркел у Софији и недавно приликом посете вицеканцелара и шефа дипломатије Зигмара Габријела Београду.

Дитман је подвукао да Србија сама одлучује о брзини приступања испуњавањем услова за пријем у ЕУ.

Једна од најважнијих области неопходних реформи на том путу, како је нагласио, јесте владавина права, те је додао да Берлин поздравља што је влада себи поставила за приоритет ову област.

Борба против корупције, која је везана за сиву економију, је веома битна, нагласио је Дитман.

Он је указао да постоје неки недостаци у тој области, наводећи да још увек нису попуњена сва места у Агенцији за борбу против крупције, што је важно за обезбеђивање ефективног рада тог тела.

Немачка је у подршку ове области Србији до сада инвестирала 1,8 милиона евра, а постигнуто је много позитивних ефеката.

Тренутно је, како је указао, рад фокусиран на рад јавне администрације и контролу јавних финансија.

Што се Немачке тиче најновија прогноза показује да ће 2018. ниво сиве економије бити смањен на испод 10 одсто.

То је, како истиче, резултат промена пореских закона и снажних институција, те је најавио да ће Немачка наставити да подржава реформе у Србији, јача српске институције у борби сиве економије.