Окршај банака и клијената, ко је у праву?

После правоснажних пресуда којима је наплата трошка обраде кредита проглашена ништавном, све је више дужника који планирају да туже банке. Какве су шансе да добијају спорове? Банке поручују да имају право да наплаћују накнаде. То потврђује и Народна банка.

Осим камате, када се узима кредит, банка наплаћује и то што захтев обрађује. То и пише у уговору.

"Мој кредит је био противвредност за 240.000 франака, у том тренутку то је било око 150.000 евра, а накнада коју је банка зарачунавала је била један одсто годишње, и то је учињен уступак, речено ми је да је два одсто, а као добром клијенту учинили су ми да ће бити један. Наравно, ја ћу тужити банку", каже Бошко Церовић. 

Четири пресуде, две у Сомбору, и по једна Вишег и Апелационог суда у Београду, клијенте охрабрују да ће банке изгубити на суду. Ипак, у Србији није на снази прецедентно право, односно одлуке се не доносе на основу ранијих пресуда.

"Апелациони суд је пре неколико година донео супротну одлуку и други судови су доносили пресуде у корист банака", објашњава председник Удружења банака Србије Верољуб Дугалић.  

Грађани су изгубљени у прописима. Закони о банкама и заштити корисника финансијских услуга накнаду нити помињу, нити забрањују. Дужници се позивају на Закон о облигационим односима, према којем је камата основни трошак. 

"Већ у следећем члану тог закона пише да ће се уговором одредити ближи услови плаћања и коришћења кредита, дакле, Закон о облигационим односима није уопште спречио наплаћивање трошкова", истиче Дугалић. 

Дејан Гавриловић из Удружења "Ефектива" каже да чланови закона на које се позивају банкари дефинишу услове кредита.

"Услови нису трошкови, они су рок, обезбеђење, валута кредита", објашњава Гавриловић. 

Народна банка у рад комерцијалних банака не жели да се меша. 

"Банке имају право да зарачунавају накнаду, али морају да је грађанима представе на начин недвосмислен и јасан", каже гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.

Ефектива: Банке наплатиле више од 100 милиона евра 

Према подацима Удружења "Ефектива", банке су преко накнада, које иначе постоје у земљама региона, у последњих 15 година у Србији наплатиле више од 100 милиона евра. 

"Таква наплата доводи клијенте у неравноправан положај јер приликом подизања различитог износа кредита, банка обави исти посао са клијентима, а различито наплати", напомиње Гавриловић.

НБС жели да пракса буде уједначена.

"Да та услуга одобравања, вођења, сви ти зависни трошкови кредита буду сразмерни труду, да не буде одређена тако да не можете да упоређујете банке међу собом", каже гувернерка НБС.

Банке су у одговору НБС образложиле да је то тешко изводљиво. А уколико буду наставиле да губе спорове пред домаћим судовима, обратиће се међународним, кажу у њиховом удружењу.

број коментара 6 пошаљи коментар
(четвртак, 15. феб 2018, 21:54)
Maxymus [нерегистровани]

Istina

Jedino je ovo istina. Cena kostanja podrazumeva sve troskove, kako god da su definisani. Ako ih ima u Ugovoru to je to.

(четвртак, 15. феб 2018, 10:57)
Stojanovic, Nemacka [нерегистровани]

Sudski spor

Draga gospodo
Dobio sam sudski spor u nemackoj na ovu temu. Banka mi je sve vratila.
Postoji evropsko resenje koje ce morati i u Srbiji da se prihvati. To su ti evropski standardi koja evropska unija od svih clanica trazi.
1) otici kod advokata da vam napise potrazno pismo za banku, ne jos za sud.
2) cekajte 3 meseca da vam banka odgovori.
3) ako ne odgovore, sto moraju, onda kod advokata da pravi potraznju na sudu uz napomenu sa 5% kamate za nadoknadu.
4) nedajte da vas banke zavaravaju, zastarelost u ovim slucajevima su tek nakon 10 godina
5) po primeni i ovog zakona ce se videti da li ste spremni za ulazak u uniju do 2025.

(четвртак, 15. феб 2018, 09:43)
Markovljev [нерегистровани]

Nekad bilo sad se pripoveda

Mi malo stariji se secamo da smo otišli u Banku, podneli zahtev, firma overila primanja, dali učešce, sklopili ugovor u kojem je bilo jasno kolika je kamata i svaki mesec se otplacivo deo glavnice i odgovaruci deo kamate. Jednostavno i jasno, kada sam hteo kredit da otplatim ranije, Banka mi preračunala kamatu, ja isplatio i dovidjenja. Danas najpre odplacujemo kamatu, pa glavnicu uvecanu za RPSN a kada bih hteo otplatiti ranije, Banka ne kažnjava za to. Gde je tu logika ?  

(четвртак, 15. феб 2018, 03:19)
anonymous [нерегистровани]

pravnik

u pravu je onaj koji ima ugovor u kojem su definisani uslovi.

(среда, 14. феб 2018, 22:01)
anonymous [нерегистровани]

Оде човек у пекару да купи векну хлеба...

Да ли му пекар наплаћује трошкове обраде векне хлеба? Не. Кад би тако нешто урадио, брзо би му инспектори покуцали на врата.

Постоји производ и цена, а нормално је да онај ко производ нуди тај производ некако и обрађује. То он ради да би га могао продати. То је његова ствар! Ако су банкари игде продали и један "необрађени" кредит, скидам им капу и обрада им онда спада у додатну услугу.

(среда, 14. феб 2018, 20:00)
anonymous Lala [нерегистровани]

Ko je u pravu ?

Uvek onaj koji može sudski proces duže financirati .