Радови на прузи Београд-Загреб могли би да крену 2019. године

"Пруга Београд-Загреб је још један од начина да се повежемо са регионом", рекла је Зорана Михајловић новинарима у општини Земун.

Истиче да је Србија иницирала пројекте у железничкој и путној инфраструктури за повеизвање са околним земљама, где већ нису били покренути пројекти, као што је и повезивање ауто-путем Београда и Сарајева.

Министарка је додала да се сада возом од Београда до Загреба путује око седам сати.

Додала је да је са наше стране већ реконструисан део пруге ка Шиду и да треба завршити пројектно-техничку документацију.

Михајловићeва каже да би протокол о сарадњи на пројекту реконструкције пруге требало да буде потписан у наредних месец дана ако се хрватски министар задужен за саобраћај одазове позиву и дође у Београд.

"Припремићемо и аплицирати ка ЕУ фондовима како би заједно реализовали тај пројекат".

Михајловићева наводи да ће се ове године радити на припреми пројектно-техничке документације и да је реалније да радови крену у 2019. години.

Напоменула је да ће Хрватска на свом делу морати много више да реконструише пругу него што је то случај код нас

Део пруге кроз Србију дуг 116 километара

Председници Србије и Хрватске Александар Вучић и Колинда Грабар Китаровић су у Загребу начели ту тему.

Део пруге кроз Србију је дуг 116 километара и према подацима Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, који су достављени Танјугу, планирана је реконструкција оба колосека на целој деоници Голубинци-Шид, одсносно до границе са Хрватском, као и модернизација дела од Руме до Шида.

Процењена вредност радова у Србији је око 250 милиона евра.

Привредници поздрављају почетак разговора о обнови пруге и поручују да интензивирање желеничког саобраћаја може да допринесе економском развоју две земље.

У "Инфраструктури железнице Србије" Танјугу је речено  да је пруга Београд-Загреб кроз Србију двоколосечна, електрифицирана и пројектована за брзине од 120 километра на сат. 

Леви колосек из правца Београда ка Шиду је у бољем стању и брзина возова од Батајнице до Шида је око 100 километара на сат.

Десни колосек у лошем стању

Са друге стране, деоница од Београда до Батајнице је у нешто лошијем стању и на њој се возови крећу брзином између 40 и 80 километара на сат.

Такође, десни колосек из правца Београда ка Шиду, на деоници од Руме до Шида, у лошијем је стању и на деоници Рума-Шид од 60 километара, брзина возова је између 30 и 50 киометара на сат.

Деоница Београд-Стара Пазова у дужини од 34,5 километара биће модернизована у оквиру изградње пруге за велике брзине Београд-Суботица-Будимпешта средствима кинеског кредита.

На левом колосеку од Старе Пазове до Шида брзина возова је сада 100 километра на сат и потребне су мање реконструкције да би се подигла на 120 километара на сат. На десном колосеку, између Руме и Шида, неопходно је реконструисати целокупан горњи строј пруге.

То подразумева замену шина, прагова, колосечног прибора и решетке, туцаника и скретница. Такође, неопходне су и мање реконструкције на деоници Стара Пазова - Рума.

Целокупна реконструкција тих деоница треба да омогући да брзина возова и на десном колосеку буде 120 километарна сат.

У "Инфраструктури железнице Србије" подсећају да је пруга Рума-Голубинци од 17,9 километара, на међународној железничкој магистрали Београд-Шид-Загреб, реконструисана и модернизована средствима руског кредита 2015. године.

Вредност радова је износила 12,9 милиона долара, а након реконструкције пруга је оспособљена за брзине од 120 километарасат.

Милан Вучковић, директор "Кластера железница за Југоисточну Европу", који је део Мреже за пословну подршку, рекао је Танјугу да је добро што је начета тема о реконструкцији те пруге и да интензивирање путничког и теретног саобраћаја може много да унарпеди привреду свих земаља у региону. 

Каже да је ММФ ове године у свом извештају навео да је приметан спор приведни развој у региону и да томе доста доприноси стање јавне инфраструктуре, пре свега, железничке.

Вучковић, такође, истиче да недостатак мреже путева и пруга доста ограничава тржишта целог реигону.

"Добро је што се прича о томе и што Србија и Хрватска могу да учествују у заједничким пројектима и са њима да аплицирају код ЕУ за добијање средстава", рекао је Вучковић.

Од 1. марта теретни воз "Сава експрес" 

Подсетио је да ће од 1. марта пробно бити уведена нова директна железничка линија теретног воза "Сава експрес", који ће саобраћати између Словеније и Србије управо пругом Београд-Загреб.

Директорка Туристичке организације Србије Марија Лабовић је рекла Танјугу да је унапређење железничке инфраструктуре изузетно значајно за туризам и да је добра вест почетак разговора за обнову те пруге.

"Србија је све привлачнија туристичка дестинација, како за иностране тако и за домаће туристе. Код нас су традиционално најбројнији туристи из региона који чине око 45 одсто од укупног броја ноћења иностраних туриста", рекла је Лабовићева.

Према њеним речима, када су туристи из Хрватске у питању, они су и у 2017. били четврти по оствареним ноћењима у Србији, са 153.076 ноћења што је за осам одсто више него у 2016.

Председник Србије Вучић је током посете Хрватској подржао жељу Хрватске да се ревитализује пруга Загреб-Београд, оцењујући да би то коначно могла бити најбоља саобраћајница у региону и то не само за путнички саобраћај.

"Тиме неће добити само Србија, већ и Хрватска, јер ако нема ревитализације пруге железнички саобраћај би се завршавао у Загребу, а овако би имали најдиректнију везу са целом југоисточном Европом", рекао је Вучић у Загребу.

Заједнички, како је додао, две земље могу аплицирати за европски новац и изразио је уверење да ће га добити, јер нико не може да одбије две земље ако буду заједнички тражили средства која би омогућила спајање.

Вучић је и у Вргинмосту, такође, изразио задовољство што је хрватска страна сада показала интерес да се реконструише та пруга и навео да је то раније предлагао некадашњем премијеру Хрватске Зорану Милановићу.

"Али, он (Милановић) није био заинтересован за источне излазнице. Мислим да је и хрватски интерес да се то направи, јер све што дође из централне Европе мора да иде даље према југоисточној Европи", рекао је Вучић.