Све квалитетнија вина одлазе из топличког краја

Виноградари у топличком крају, у нешто ведријем расположењу и са више оптимизма него раније, прослављају своју славу, Светог Трифуна. Томе су сада, након деценија пропадања винограда, допринели преко стотинак хектара нових засада, као и новоизграђене винарије, у којима се из године у годину, производе све квалитетнија вина која највећим делом завршавају у извозу.

Обнова старе виноградарске славе започела је у прокупачком селу Гојиновцу, где данас, уместо трња и корова, господаре најпознатије светске и домаће сорте грожђа.

"Због временских услова и благе зиме, ми смо кренули нешто раније са резидбом, негде половином јануара, наставићемо после Светог Трифуна", каже директор винарије у Гојиновцу Драган Ковачевић.

Са обновом винограда, у завичај се враћа и домаћа, аутохтона сорта Прокупац, која је тридесетих година прошлог века заузимала и до 98 процената тадашњих површина.

Тренутна производња прокупца, иако знатно већа него раније, не задовољава потражњу и зато овде подижу нове засаде.

Субвенција аутохтоне сорте

"Министарство пољопривреде субвенционише овај вид производње, значи ову аутохтону сорту, поготово прокупац у нашим крајевима", рекао је Дејан Тонић из Пољопривредне стручне службе у Прокупљу.

Вина од осталих сорти грожђа, из овдашњих винарија, у чију изградњу су уложени милиони евра, све су присутнија на светским тржиштима.

"Тражи се нешто ново, нешто другачије и занимљивије. Људи дођу, виде винограде, пробају вино...", каже Дарко Томићевић, технолог у винарији у Гојиновцу.

Виногради су у Топлици доприносили добром гласу домаћина, сада су им остали верни у малом броју домаћинстава.

"У граду Светог Прокопија, где су мошти Светог Прокопија, Светог Георгија, лоза која носи назив аутохтона српска сорта Прокупац и Свети Трифун. Па онда можете да погледате која је то благодат и сила", напомиње виноградар Миодраг Станковић.

А без њих је некада, по прокупачким брдима, производња била незамислива. Сада су реткост и углавном туристичка атракција, али и важан симбол традиције, која у сарадњи са савременим токовима, убрзано враћа овај крај на виноградарску мапу Србије.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
22° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи