Трка за европским просеком, потребно више инвестиција

Да ли политичка подршка чланству значи и већу финансијску помоћ? Комесар Хан каже да ће у прво време износи бити исти, али са другачијим приоритетима.

"Неће бити повећања финансијске помоћи у апсолутним износима, али уз пренамену и измењене приоритете, биће заправо више новца за економски развој. Рецимо, омогући ћемо зајмове и гаранције и за приватни сектор", напомиње комесар за проширење Јоханес Хан.

Србији и региону је потребна много значајнија економска помоћ ЕУ да би у догледно време ухватили корак са европским просеком, упозоравају анализе.

Светска банка је израчунала да је садашњом стопом раста за то потребно 60 година.

Ако би економски раст био шест процената годишње, регион би се до 2030. приближио и дошао до просека, указује Душан Рајић са немачког Института за спољну политику и безбедност.

"Сопственим снагама регион то не може да постигне, не може да се извуче из садашње ситуације тако што ће сам себе вући за косу", додаје Рајић.

Приступ бесповратним фондовима као замајац?

Зато анализа немачког института за спољну политику и безбедност предлаже да се Србији и другима већ сада омогући приступ бесповратним структурним фондовима Европске уније доступним само земљама чланицама, из којих ће, рецимо Хрватска, добити 12 милијарди евра у следеће три године.

Рајић наводи да је могуће да се предриступни ИПА фондови прошире кроз улагања у инфраструктуру – пре свега саобраћај, транспорт, енергију, образовање и здравство, науку и развој.

"То је оно где цео регион цивилизацијски заостаје за остатком континента", указује Душан Рајић.

Стратегија ЕУ предивиђа да Србија у годинама пред улазак ЕУ може да очекује значајан пораст предриступне бесповратне помоћи, која је сада око 200 милиона евра годишње, како би се припремила за ефикасно коришћење вишеструко већих износа које ће имати на располагању као земља чланица.