ММФ: Јавна инфраструктура на Западном Балкану – пут ка вишим приходима

Дугорочно повећање реалног бруто домаћег производа БДП-а по становнику би могло да износи чак три-четири процентна поена, наводи се у тексту објављеном на сајту ММФ-а, чији су аутори Рубен Атојан и Дора Бенедик.

Констатујући да "економије Западног Балкана - Албанија, Босна и Херцеговина, Косово, БЈР Македонија, Црна Гора и Србија – имају недовољно развијене транспортне, енергетске и телекомуникационе мреже у односу на просек Европске уније", аутори оцењују да ће затварање јаза на пољу јавне инфраструктуре помоћи региону да ухвати корак са Западном Европом у погледу животног стандарда.

"Али одакле новац за то? Биће потребно веће финансирање и из домаћих и из страних извора. Боље планирање и реализација пројеката јавних инвестиција су такође неопходни", пише у извештају.

"Приближавање дохотка нивоима у ЕУ значајно је успорило на Западном Балкану од почетка светске финансијске кризе. Економски развој региона напредује спорим темпом. Да би земље затвориле јаз у погледу животног стандарда у односу на ЕУ, мораће да пронађу начин да поново покрену економски раст", додаје се у извештају.

ММФ је, како пише, идентификовао недостатак основне јавне инфраструктуре у региону као значајну препреку за бржи економски раст.

"Боље транспортне, енергетске и телекомуникационе мреже би помогле земљама Западног Балкана да подигну продуктивност, остваре бољу интеграцију у токове светске трговине и учине регион атрактивнијим за стране инвестиције", напомиње се у тексту.

Два предуслова

Аутори анализе примећују, међутим, да није лако ухватити корак са ЕУ у погледу нивоа инфраструктуре и додају да јавне инвестиције захтевају позамашне ресурсе из буџета и чврсте институционалне оквире који регулишу одабир, извршење и праћење пројеката.

"Та два предуслова углавном недостају на Западном Балкану. Већина земаља у региону већ има високе нивое јавног дуга, а неке и високе буџетске дефиците. Потешкоће у коришћењу могућности финансирања на међународним тржиштима капитала ограничавају ликвидност. Управљање јавним инвестицијама такође је слабо", пише у извештају.

Како се наводи, упркос препрекама, потенцијална корист од побољшања инфраструктуре јасно указује на потребу да земље Западног Балкана инвестирају у модернизацију кључних саобраћајница и енергетску и телекомуникациону инфраструктуру.

Аутори текста на крају наводе активности које у контексту ове проблематике препоручује ММФ, и то:

"Инвестирање у инвестирање": унапређење капацитета за планирање, одабир и спровођење инфраструктурних пројеката би се обезбедило да се расположиви ресурси користе на бољи начин и побољшала способност региона да апсорбује доступно финансирање од стране донатора. Важно је да инфраструктурни пројекти не подлегну политизацији. Земље то могу да избегну успостављањем планова јавних инвестиција заснованих на конкретним и мерљивим циљевима, као и транспарентним методологијама оцене.

Многе инфраструктурне мреже сежу преко граница. Из тог разлога ће боља регионална координација инвестиционих пројеката бити од суштинског значаја.

Разматрање смањења расхода

Земље би, додаје се, требало да размотре могућности смањења текућих расхода у циљу проналажења ресурса за скупе пројекте. Владе би могле да створе додатни маневарски простор проширењем пореске основе (укидањем ослобођења и пореских олакшица) и јачањем пореске дисциплине, што би имало за последицу већу наплату прихода.

Екстерно финансирање би требало да игра већу улогу у развоју јавне инфраструктуре на Западном Балкану, препуштајући домаће финансијске ресурсе потребама приватног сектора. Званично донаторско, мултилатерално и билатерално финансирање по концесионалним условима мораће да игра доминантну улогу, нарочито у земљама са високим јавним дугом.

Такође, земље не би требало да угрожавају своју општу макроекономску стабилност преамбициозним или лоше спроведеним јавним инфраструктурним пројектима. Компромиси између економског раста, инфлације и дефицита биланса текућих трансакција требало би да буду кључни елемент сваке дискусије о политици унапређења јавне инфраструктуре у региону, закључује се у анализи.