Сарадња са Турском – шта се очекује од Вучићеве посете

Сусрет српског и турског председника трећи је само у последњих годину дана. Сваки пут у центру разговора било је унапређење привредне сарадње. Турска предузећа отворила су погоне у Владичином Хану, Лесковцу, Нишу, Алексинцу.

У Србији је регистровано око 400 привредних субјеката чији су власници из Турске, а око 50 њих и активно послује.

За једанаест месеци 2017. године, трговинска размена већа је за око петину него у истом периоду 2016.

Очекује се да ће ове године размена достићи милијарду евра.

Ненад Ђурђевић из Привредне коморе Србије каже да је конкретан резултат посете договор о проширивању слободне трговине са Турском, у којем се практично долази до повећања квота за извоз српских производа у Турску.

"Пре свега имамо квоту од 5.000 тона говеђег меса које можемо да извеземо, повећане су квоте за сунцокрет, сунцокретово уље, замрзнута теста, замрзнуто воће и поврће, мак, што су производи који су нама значајни јер су тражени у Турској, а ми имамо да понудимо", наводи Ђурђевић.

Напретка има и у области туризма. У првих једанаест месеци прошле године, Србију је посетило готово 96.000 Турака.

Потпредседник владе, министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић наводи да су турски туристи на другом месту по броју долазака у Србију.

"Београд је дестинација где они најрадије долазе и највећи број страних туриста који посећују Београд су управо турски туристи. Сигуран сам да ће се овај тренд наставити и у наредној години а овакве посете само томе додатно доприносе", наводи Љајић.

Разговор о новим инвестицијама – то се очекује и од сутрашњег сусрета двојице колега.

У Привредној комори кажу да је за турске компаније Србија привлачна из два разлога.

"Први је географски, дакле близу ЕУ, близу тим главним путевима, практично Коридору 10 где су углавном њихове инвестиције лоциране и сама чињеница да Србија преговара око чланства са ЕУ чини то да њихове компаније могу да буду део тог економског система а то је за њих значајно", објашњава Ђурђевић.

Додаје и да Србија има споразум о слободној трговини са Руском Федерацијом и ускоро са Евроазијском економском заједницом, чиме, како указује, позиционирање компанија у Србији им омогућава да бесцариснки извозе и у ЕУ и у Русију.

Осим економских, разговараће се и о односима у региону. У Анкари ће боравити и Бакир Изетбеговић.

Владимир Ајзенхамер са Факултета безбедности каже да су у питању врло битни економски пројекти који захтевају озбиљну политичку стабилност у региону.

"Нема више простора за неке етничке размирице или враћање у прошлост. Дакле, ово је тренутак када регион мора кренути напред и овај сусрет на трилатералном нивоу јесте јако добра подлога за један такав подухват", истиче Ајзенхамер.

Љајић каже да су економски односи Србије и Босне и Херцеговине одлични.

"Највећи обим трговинске размене у оквиру ЦЕФТА имамо управо са БиХ. Највећи обим извоза остварујемо са БиХ. Преостају ова политичка питања која треба да се решавају и сигуран сам да ће се тензије смањити, да ћемо ући у период конструктивних односа", оцењује Љајић.

Конструктивнији однос чека се и за почетак градње ауто-пута од Београда до Сарајева.

Али пре тога, чека се консензус три народа у БиХ о траси куда би та саобраћајница требало да прође.