Козе – од забране до субвенције

После Другог светског рата, козе су биле забрањене државном уредбом као штеточине. Многе генерације деце у Србији су одрасле а да никада нису виделе козу. Сада се козарством у Србији бави свако десето пољопривредно газдинство. Укупно имају 230.000 коза.

У шталама Мишића у Лепеници код Владичиног Хана је 27 коза, углавном алпино и неколико грла насталих укрштањем са аутохтоним расама.

"Ко воли да држи аутохтоне расе то може само из хобија, ако има додатни приход. Нема од тога зараде, аутохтоне расе дају мање млека, а кад је мање млека скупље је, ко ће то да плати", каже Милош Мишић из Лепенице.

Тако се и чувају, по једна-две у домаћинству, да се очува традиција. За посао се гледа млечност, плодност, отпорност, телесна маса.

"Аутохтоне су заступљене у мањем броју, више је алпино коза, због млечности – даје четири до пет литара млека", истиче др Ненад Митровић из Ветеринарске станице.

Слабо интересовање

У целој општини је око 300 коза. За уматичена грла добија се субвенција од 7.000 динара, али нема много оних који се одлучују да их гаје.

Један од проблема је што нема организованог откупа козјег млека.

"Када би се млекара направила, било би лепо, да има где да се откупи, да се узму паре, овако не може. Више смо појели него што смо продали", рекла је Нада Мишић из Лепенице.

Небојша Мишић пак каже да од козарства може да се живи.

"Само да се размножавају козе, па ће више да се има и пара и свега", додао је Мишић.

У то верује и Милош – планира да се, кад заврши ветеринарски факултет, врати у Лепеницу и настави породични посао.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.