"Србија велики потенцијал за инвестирање"

За већину земаља Источне и Југоисточне Европе 2017. је била најбоља година од 2010. у погледу економског раста, у просеку од око три одсто или више, сматрају аналитичари "Уникредит групе". За неке земље које су брже расле од просека очекује се умерено смањење раста у 2018. и 2019. Иако ће се раст кредитирања вероватно успорити, у неким земљама попут Србије, Словеније или Мађарске он ће се повећати.

Србија се више не врти у круг када је у питању економски правац. Сада смо упоредиви са земљама Источне и Југоисточне Европе и једино где каснимо је чишћење биланса непродуктивних државних предузећа. Следећи корак је окретање ка будућности. То је пред хиљаду банкара саопштио наш министар финансија на скупу "Јуромани" у Бечу.

"Учешће високо вредних услуга код нас је изузетно потцењена. Према томе модернизација пољопривреде, оживљавање индустрије и раст виосковредних услуга. Видели сте да земље које најбрже расту, Балтичке земље то углавном заснивају на ИТ сектору, на модерним услугама. Србија има добре претпоставке за то, али мора још много да се ради да би се добри примери проширили и дали нам основу већег повећања запослености и раста", каже министар финансија Душан Вујовић.

Банке су конзервативне институције и нису вољне да превише ризикују међутима како је Србија смањила и преполовила број ненаплативих кредита само "Уникредит банка" спремна је да 2018. године уложи седама милијарди евра више него што је то учинила 2017. године.

Банкари се слажу да је Србија велики потенцијал за инвестирање јер је наш регион профитабилнији од земаља Западне Европе.

"У Србији више немамо системске проблеме које смо решавали протекле две године и зато су пољопривреда, занатство и дигитални сервиси, индустрија, шанса за раст. Наравно, дигитализација у банкарству унапређује продуктивност и пружање услуге клијентима, док истовремено смањује ниво трошкова и олакшава предвиђања", каже Карло Вивалди, директор "Уникредит банке" за источну и југоисточну Европу.

Према његовим речима, дигитализација је процес унапређења продаје на даљину, повећава се и број производа и конатаката доступних преко дигиталних платформи.

Ипак, колико год Источна Европа стиже Западну, то се неће десити брзо. У Италији је на рачунима италијанских породица два годишња бруто производа те земље, док је у Југоисточној Европи то тек четвртина домаћег бруто производа.

"Пре економске кризе богатство домаћинстава у Источној Европи је расло двоструко брже него у Западној. Од 2015. то се поново догађа. Један од разлога за постојећи јаз је и мање могућности за рентно улагање у Источној Европи", каже главни економиста "Уникредит групе", Мауро Ђорђо Марано.

Добро окружење и стабилност региона је важно за опоравак сваке земље, а новина је да банкари све више гледају сваку земљу понаособ.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.