Вујовић: Циљ ЕРП-а побољшање фискалног планирања

"Циљ овог Програма је да побољшамо сопствени начин планирања и реализације крупних пројеката и унапредимо начин сагледавања потребних ресурса у односу на планиране и очекиване резултате", навео је Душан Вујовић у уводном обраћању на јавној консултацији о ЕРП-у.

Додаје да се дефинисањем приоритета омогућава најбољи начин да се жеље сведу у расположиве оквире са становишта буџета, као и са становишта рокова и капацитета.

У циљу што свеобухватнијег укључивања цивилног друштва у процес припреме и каснијег спровођења ЕРП 2018-2020, на почетку овогодишњег циклуса потписана је Платформа за праћење спровођења примене програма ЕРП 2018-2020 и Програма реформи политике запошљавања и социјалне политике (ЕСРП), чији резултати су представљени на завршној конференцији за спровођење Платформе 21. децембра прошле године.

ЕРП 2018-2020 је прошао два циклуса јавних консултација, а поред Платформе, представљен је и локалним самоуправама на Годишњој конференцији СКГО 12. децембра и народним посланицима на седницама релевантних скупштинских одбора 15. децембра прошле године.

Нацрт ЕРП 2018-2020 стављен је јавности на увид два пута на веб-сајту Министарства финансија, Републичког секретаријата за јавне политике и Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом.

У складу са смерницама Европске комисије, структурне реформе у оквиру ЕРП 2018-2020. организоване су у девет кључних области: управљање јавним финансијама, реформа тржишта енергије и транспорта, секторски развој, пословни амбијент и борба против сиве економије, истраживање, развој и иновације и дигитална економија, трговинске реформе, образовање и вештине, запосленост и тржиште рада, социјално укључивање, смањење сиромаштва и једнаке могућности.

ЕРП је документ који Република Србија, као држава кандидат за пријем у чланство ЕУ, израђује на годишњем нивоу у циљу успостављања платформе за ефикасније фискално планирање и координацију економских политика.

Кроз конкретне приоритетне структурне реформе, које су саставни део ЕРП-а и имају дефинисан прецизан временски оквир, ефекте и буџет, подржава се макро-фискални оквир, отклањају препреке привредном расту и повећава конкурентност националне економије.

Консултације овакве врсте представљају традиционалну сарадњу државних институција и цивилног сектора у изради овог стратешког и интер-ресорног документа.

"У консултацијама су учествовале организације и институције окупљене у Националном конвенту о ЕУ", наводи се у саопштењу Министарства финансија, и додаје да је данашњим догађајем закључен други круг консултација.  

У оквиру Националног конвента о ЕУ сарађује више институција и организација - Министарство финансија, Народна банка Србије, Републички секретаријат за јавне политике, представници ресорних министарстава Владе Србије, организације цивилног друштава а састанку су присуствовали синдикати, стручна и шира јавност