Ко крши тржишна правила у Србији?

Повреда конкуренције у Србији уочена је на бројним тржиштима, на тржишту прозиводње сунцокретовог уља, производње и продаје електричне енергије, цигарета, сладоледа и другим, наводе у Комисији за заштиту конкуренције, којој је прошле године стигло око 50 пријава. Грађани, удружења за заштиту потрошача и фирме указивали су им на могуће злоупотребе монопола и злоупотребе у поступцима јавних набавки. Шест поступака је покренуто. На епилог се још чека.

Исти производ, чак и лошијег квалитета, потрошачи у Србији неретко плаћају и дупло скупље од потрошача у иностранству, упозоравају заштитници потрошача.

Наводе да је то изражено када је реч о одећи, обући, школском прибору, техничким уређајима, мобилним телефонима. Највећи проблем је, кажу, јак увознички лоби.

"Пракса је таква да генерални увозник тачно одреди минималну цену с којом можете да идете, што значи да не постоји конкуренција. Ја као мали трговац не могу да купим неки производ напољу јер сам условљен тиме да морам да дам проценат генералном заступнику и онда ја морам као трговац да калкулишем и своју зараду и своје манипулативне трошкове и друго, значи главни проблем је увознички лоби који треба озбиљније преконтролисати", објашњава Горан Паповић из Националне организације потрошача Србије.

Проблем је, кажу у надлежној комисији, у томе што имају само десетак запослених који су задужени да утврђују повреду конкуренције на тржишту целе Србије.

Један од случајева у којима су недавно доказали повреду конкуренције јесте картел од 15 трговаца који су се уговорима обавезали да ће се придржавати договорене цене за одређене марке спортске обуће, одеће и опреме и правила о снижењима и акцијама, које је диктирала фирма предводник.

Повреда конкуренције и у јавним набавкама 

Повреда конкуренције очигледна је и у поступцима јавних набавки.

"Такве ситуације су најчешће када се понуђачи договарају између себе ко ће да освоји јавну набавку или која ће цена да буде у конкурсној документацији. Постоје и друге ситуације када ће конкретни понуђач да апстинира од конкретене јавне набавке, али ће се појавити на некој другој. Свега 2,7 одсто понуђача се појављује по јавној набавци. Наручиоци морају на адекватан и што транспарентнији начин да пропишу услове како би што већи број понуђача привукли", каже Владимир Антонијевић из Комисије за заштиту конкуренције.

Некада управо држава, као наручилац, гуши конкуренцију, истичу поједини стручњаци, и то чак уз помоћ прописа.

"Недовољно крута законска одредба која омогућује наручиоцима, државним инстуцијама, које расписују тендере, да формулишу услове за учешће на тендеру на такав начин заправо могу да направе скицу компаније коју, да кажем, гађају када желе да закључе уговор с њом, а да друге компаније које те услове не испуњавају не могу да учествују", указао је Данило Пејовић из Транспарентности Србија.

О злоупотребама у поступцима јавних набавки којима се повређује конкуренција, у Републичкој комисији за заштиту права у поступцима јавних набавки нису хтели да говоре.

Од нарушавања конкуренције, како кажу упућени, највећу штету трпе грађани, као порески обвезници и као потрошачи.

број коментара 1 пошаљи коментар
(петак, 19. јан 2018, 12:04)
anonymous [нерегистровани]

A gorivo

Kako benzin, dizel, TNG mogu da budu jeftiniji u okruženju Srbije? Ko za to drži monopol?