Све накнаде за коришћење јавних добара на једном месту

Шта је јавно добро, ко је његов корисник и колике су накнаде за коришћење природних ресурса? То дефинише Нацрт закона који је ушао у јавну расправу већ прве седмице нове године. Обухватио је неке постојеће, али уводи и нове накнаде, како би држава истовремено заштитила своја добра и олакшала привреди.

За коришћење свих врста угља и уљних шкриљаца накнада је, као до сада, три одсто, а нафте и гаса – седам одсто. Накнадама су обухваћене и резерве нафте и деривара и сва геолошка истраживања. Топионице за све врсте метала плаћају пет одсто нето прихода, а предвиђене су и накнаде за оне које производњу завршавају пре топионице.

Помоћник министра рударства и енергетике Иван Јанковић каже да се отвара могућност да се таквим произвођачима наплати накнада за непрерађену руду. "Неки можда уопште неће да прерађују ту минералну сировину него ће је као сирову руду пласирати даље", додаје Јанковић.

Предложена је и нова накнада за унапређење енергетске ефикасности. Ту су и накнаде за коришћење лековитог биља и блата као и за термалне воде, за шта треба издвојити 50 динара по кубику. Предвиђено је и да се за сваки произведени литар минералне и природне воде која се флашира плати 1,21 динар.

Димитрије Ивановић из Привредне коморе Србије сматра да је наплата накнаде за воде фер. "Једино што бисмо волели да променимо новим законом је да се плаћа по литру продате флаширане воде, јер у технолошком процесу има доста губитака те воде", истиче Ивановић.

Укључена је накнада за промену намене пољопривредног земљишта и шума. Док је за коришћење јавне површине у пословне и друге сврхе предложена накнада по квадрату од 180 динара дневно. Од тога је изузета продаја штампе, књига, домаће радиности и стари и уметнички занати.

Намети за коришћење јавних добара и природних ресурса до сада су били раштркани у најмање 13 закона и великом броју подзаконских аката. Сада ће бити обједињени у једном закону под окриљем Министарства финансија, а циљ је да се олакша привредницима и будућим инвеститорима.

Привредници више неће лутати трагајући за информацијама коме треба да плаћају накнаде, у ком износу и року.

Чињеница да ће сада све уређивати закон, за Јелену Бојовић из Наледа је "неки гарант" да се висина тих накнада неће мењати како коме падне на памет.

"Овде је био циљ, пре свега, растерећивање привреде и већа транспарентност. Имамо неке додатне сугестије како тај закон треба и мора додатно да се унапреди. Ово јесте један корак који привреда дуги низ година тражи", додаје Бојовићева.

Нацрт закона о накнадама за коришћење у складу је са захтевима ММФ-а и Европске уније.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 07. мај 2024.
18° C

Коментари

Re: Poreklo
Чије гене носе народи у региону
Imam novcic od 1 centa dole je vrednost ponudjena 6000 dinara
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Imam mali novcic 1 cent
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Косовски вез
Нематеријална културна баштина Србије – косовски вез
Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара