Узбуркано тржиште нафте, у Србији без поскупљења горива

Цене црног злата погурало је смањење америчких нафтних залиха и једнонедељни антивладини протести у Ирану.

Барел америче лаке нафте на Њујоршкој берзи већ је 62 долара, а "брента" на Лондонској берзи премашује 68 долара.

Ипак, у ОПЕК-у не очекују драстичне турбуленције на нафтном тржишту.

"Очекујемо да ће се у првих неколико месеци 2018. године цене нафте уједначити или расти, што је и типично сезонски тренд на тржишту нафте, поготово на страни потражње", наводи Халид ел Фалих, министар енергетике Саудијске Арабије.

У првој половини прошле године, цена сирове нафте је падала, али на нашим пупама је изостало очекивано појефтињење горива.

"Купци односно потрошачи очекују увек да та цена буде нешто нижа у односу на ону коју ми пратимо на берзи. Реакција тржишта је спора што се тиче смањења цене нафте, зато што имамо задршку неких месец до месец и по дана калкулације са ценама на берзи", указује Љубинко Савић из Одбора за енергетику ПКС.

Али у дугом полугођу, и поред берзанског раста нафте, цене деривата код нас су углавном мировале, што се очекује и надаље.

"Тај озбиљан раст цена нафте није утицао на промену цене горива зато што су други утицаји – курс долара, општи услови на тржишту, понуда и потражња – на страни рафинерија, а све је то драстично да цене горива остану стабилне. У том погледу, већих промена цена горива због промена цена нафте не можемо очекивати", објашњава Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије.

Када је реч о региону, до сада је од 30 до 50 динара литар горива био јефтинији у Босни и Херцеговини и Македонији, па је у пограничним местима било и шверца.

Од ове године, већ је извесно да наши возачи неће толико хрлити на комшијске пумпе јер ни тамо гориво не може више бити толико јефтиније.

Босна и Херцеговина повећава акцизе на нафтне деривате, а повећање цена горива због државних захватања очекује се и у Македонији.