Хоће ли дужници кредита у швајцарцима наћи решење?

Стамбених кредита у швајцарским францима у Србији је много више него што показују званични подаци, а добар део њих није ни осигуран код националне корпорације. То показују подаци удружења банкарских клијента CHF према којима у Србији има чак 37.000 кредита у швајцарцима. Само 60 одсто њих је осигурано. Дужници би волели да у 2018. изађу из дужничког кошмара, а банке не одустају од намере да своја потраживања намире.

Пре десетак година банке су мамиле клијенте на стамбене кредите у швајцарцима: Обраћале су се младима – "oво је најбоље решење за излазак из статуса подстанара", ишли су на сигурност – "швајцарски франак је најсигурнија валута" и на емоције – "узимате ствар у своје руке".

Те слогане осмишљавала је и Александра Ракоњац, а сада је и сама безизлазни дужник. Као менаџер банке популаризовала је такве кредите, задужила се и сама не сањајући да ће дуг од шест милиона, који је редовно отплаћивала до данас нарасти четири пута више.

"Ја сам осигурала кредит код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита, платила сам ту полису пет хиљада евра јер ми је банка представила то осигурање да осигуравам себе и свој дом, да би се сад испоставило да сам осигурала банку и њено потраживање", каже Александра.

У Удружењу CHF кажу да је главни проблем то што су банке заправо динарске кредите само књижиле у швајцарцима, а нису сносиле ризик курсних разлика.

"Банке апсолутно немају никакво разумевање према клијентима, нити попуштају са нивоом месечних давања са тим ратама. Чак су незаконито фиксирале каматне стопе месечним ратама и клијенти су дошли у ћорсок. Буквално да закасните две три рате, банка вам пушта хипотеку, а о томе вас не обавештава", каже Саша Девић из Удружења клијента CHF.

После кобног јачања у односу на евро, швајцарски франак пао је на ниво од око 100 динара. То је донекле стишало очај дужника, али су многи од њих ипак остали без станова.

"Веома мали број станова оду на добош, пре свега што ту нису на добитку ни клијент, ни банка. То је зато што хипотеке које су стављене премашују тржишну вредност некретнина па нема интерсеса ни банке, ни клијента када би се такав стан појавио на продају код судских извршитеља", каже Драган Јовановић, стручњак за некретнине "Хедонија".

Клијенти који су тужили банке због кредита у швајцарцима сматрају да је судска пракса отишла у погрешном правцу. Пресуде се базирају на захтевима за раскид уговора, због енормне добити банака. То није одрживо, па ће дужници тужбе заснивати на томе да банке нису ни имале франке у поседу.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.