Од идеје до бизниса, младима потребни инвеститори и партнери

Две године било је потребно да идеја о производњи сировог меда постане пословни план стартап компаније. Кажу да је то незагреван мед са укусом као из кошнице, здравији него обичан мед.

"Инвеститоре смо добили из Србије. То су људи који су одавде или живе у иностранству а нашег су порекла тако да су видели потенцијал у здравој храни. Оно што је специфично за 'Хепи хани' је то што су додати органски укуси попут ђумбира и какаа или воћни укуси попут малине, кајсије и шљиве", објашњава Мина Пауновић, менаџерка "Хепи ханија".

Београдски средњошколац Никола Крстић, ученик ЕТШ "Никола Тесла", осмислио је паметну рукавицу за слепе која препознаје боје и показује колико је близу неки објект. Тражи партнера за производњу.

"Сензор детектује боје и преко улаза за слушалице изговори име боје кориснику. Навигација функционише помоћу вибрационих мотора: Што смо ближе – више вибрира, што смо даље – мање вибрира", рекао је Никола.

Преко финансијске помоћи и обука, у мере запошљавања сваке године укључе 35 одсто младих, а најпопуларнији програм је стручна пракса, коју годишње прође њих око 4.000, кажу у Националној служби за запошљавање. Око четвртина свих програма запошљавања намењена је младима.

"Сто четрдесет хиљада људи млађих од 30 година је на нашој евиденцији, што је 22 одсто од укупног броја незапослених лица и тај број је смањен за 17 одсто у односу на исти период прошле године", истиче Зоран Мартиновић, генерални директор НСЗ.

Влада је одлучна да подржи развој предузетништва младих што се види из плана буџета за 2018. годину, рекао је министар Ненад Поповић.

"За иновације и технолошки развој у следећој години је одвојено близу пет пута више средстава него што је у овој 2017. години", рекао је Поповић.

Прошле и ове године Фонд за развој одобрио је младима 228 кредита, вредности готово 800 милиона динара, готово половину за предузетничке стартапове.

Најчешће су их узимали за куповину опреме за производњу, а затим за куповину опреме за услуге, а мање од 10 одсто тих кредита је добијено за набавку репроматеријала и сировина.

Ове године око 1.000 младих започело је свој бизнис и субвенцијама Националне службе запошљавања.