Унутрашњи дијалог, отворена питања трговине између Београда и Приштине

"Постигли смо резултате у решавању различитих проблема када је у питању царина, решавали смо проблеме промета робе, али има низ отворених питања и низ ствари које видимо на терену сваког дана", рекао је Чадеж отварајући скуп.

Привредници су подстили да је на релацији Београд-Приштина суфицит у трговинској размени 420 милиона евра, а да 90 процената извоза на Косово покривају српске фирме, али и да је остало још доста тога да се уради, пре свега да се упросте царинске процедуре и измене различите регулативе за извоз робе на територију Косова.

Укупан промет робе између централне Србије и Косова и Метохије, само у периоду јануар-септембар ове године, износио је више од 366 милиона евра, што је 13 одсто више него у односу на исти период 2016, изјавио је Чадеж.

"Испоруке су износиле 342 милиона евра, а набавке су износиле 23 милиона евра. Ту можете уочити један доста велики дисбаланс, али и набавке расту, с обзиром да је база мала", рекао је Чадеж.

Нагласио је да је изузетно важно да радимо на томе да фирме са Косова и компаније из централне Србије буду задовољне својим односима, да тргују и да заједно пласирају на треће тржиште, што је оно "што дефинише цели привредни сегмент у позитивном светлу".

Подсетио је да су ПКС и Привредна комора Косова, под окриљем Асоцијације европских привредних комора, почеле званичне сусрете још средином 2013. године, који су имали за циљ решавање питања интереса пословне заједнице, валоризације економских потенцијала и интереса становништва.

"Били смо укључени у низ радних група. Имали смо 17 званичних сусрета, а прошли смо безброј заједничких иницијатива, сајмова, Б2Б и секторских састанака, и активности које су имале за циљ да на терену решимо проблем привредника и да размењујемо информације", изјавио је Чадеж.

Како је додао, постоји разлога да будемо задовољни досадашњим резултатима, иако постоји још доста простора за сарадњу.

"Постигнута је размена информација када је у питању квалитет компанија, усаглашени фитосанитарни сертификати, решавали смо спорове и конкретне проблеме привредника везано за слободан промет робе", истакао је Чадеж.

Ипак, преостаје низ отворених питања, о чему ће, како додаје, привредници данас имати прилику да разговарају, као што је проблем пласмана производа и низ других питања које видимо на терену сваки дан.

Србија је понудила сарадњу властима у Приштини, посебно привредну. Кажу, чекају одговор. 

"Да видимо на који начин можемо да реално да сагледамо који су нам проблеми и да налазимо решења која ће на свакодневном нивоу пословања фирми да им учини живот лакшим. То значи да ће производити више, да ће запошљавати више људи да ће бити виша плата и пара у буџету", указао је Чадеж.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић сматра да је важно да српске фирме инвестирају на КиМ.

"Ако српске фирме буду инвестирале на КиМ то ће неминовно значити и више радних места у српским срединама и у срединама где можда од тога да ли неки млад човек има песрспективу да нађе посао зависи и да ли ће засновати своју егзистенцију и будућност своје породице на том подручју", истакао је Ђурић.

Са чим се сусрећу извозници хране?

Косово и Метохија су велики потенцијал за српска предузећа, али тренутно привредници имају велике проблеме посебно приликом извоза хране, где помињу неусаглашене сертификате, дозволе за извоз лекова, продају акцизне робе, оценили су привредници у ПКС.

Представници 90 компанија из различитих сектора говорили су о својим мукама у трговини с Приштином.

Горан Берав из Компаније "Козари", која се бави производњом сира, млека и производа од козијег млека, навео је да ће Србија изгубити трку с другим земљама које ту робу продају на КиМ, уколико не буду постављене санитарне станице на административним прелазима.

"Из нашег угла, најважније је да се реши како ће роба да се транспортује, предаје и чува. Све и да се сутра потпише некакав споразум између Београда и Приштине, нема адекватних услова на административним прелазима, нема ветеринарских станица и инфраструктуре", упозорио је Берав.

Сматра да ће сви прозивођачи у Србији који се баве том производњом изгубити трку с колегама из Турске, Албаније и земаља познатим по производњи козијег сира.

"Ми ћемо полако нестати са тог тржишта, уколико се проблеми не реше у наредних годину дана, а без надлежних институција државе не може ништа да се уради. Чекање на прелазима на високим температурама као што је то летос био случај утиче на знатне губитке извозника хране јер на прелазима нема услова за чување и складиштење робе", рекао је Берав.

На скупу у ПКС, организованом како би се разговарало о проблемима приликом промета роба и услуга на Косову, представницима државе предочени су и проблеми у вези с извозом лекова.

Александра Газивода из "Хемофарма" навела је да тренутно ова компанија не може да добије дозволу за извоз на КиМ посебних лекова који садрже психоактивне супстанце.

Газивода је замолила Канцеларију за КиМ да им помогне у решавању тог проблема.

"Болнички лекови и лекови са психоактивним супстанцама требало би исто да се третирају приликом извоза. Министарство здравља дало је одобрење, али за сада се чека потврда из Канцеларије за КиМ како би се лекови извезли на Косово", каже Газивода.

Објашњава да је реч о статусно неутралној дозволи за болничке лекове, те да је важно да се по том принципу издају и дозволе за лекове са психоактивним супстанцама.

Продаја акцизне робе на КиМ, попут алохолних пића, такође је оптерећена компликованим процедурама, па је тако наведено да поједини произвођачи из наше земље најпре извезу производе у Албанију, где се они препакују, а затим се на њих стављају албанске акцизне маркице и с њима се роба враћа на КиМ, а то поскупљује такве артикле за 30 до 40 одсто.

Привредници сматрају да су у интересу Србије јаке економске везе с Приштином, да су у том смислу важни процеси који воде помирењу Срба и Албанаца у општинама у којима они живе заједно, те да је неопходно стварање бољих услова за рад и Срба и Албанаца, али да је важно омогућити враћање омовине.

Такође, како кажу привредници, веома су значајни инфраструктурни пројекти, попут аутопута Ниш-Мердаре-Приштина, јер ће они омогућити да брже пласирају своје производе.

Деведесет одсто фирми из Централне Србије робу пласира на косовско тржиште.

"Наш интерес је да што пре и интензивније отворимо границе, да дефинишемо и платни промет и да подстакнемо онако како је Хрватска подстакла своју заједницу у БиХ направи посебан фонд и инвестиције, не само за извоз, не само на северу на Косова, него на целом Косову", навео је Мирољуб Алексић из Алко групе.

Готово су сви свесни тога да политика прави баријере у привредној сарадњи. Набрајају препреке.

"Уведена је заштитна мера за грађевински материјал, то је 12 одсто продајне цене нашег производа и ја знам да је то јефтин материјал, али то значајно угрожава наше пословање у наредном периоду. Резултирало је падом извоза за 30 одсто", указала је Славица Живковић из Удружења фабрика за производњу грађевинског материјала.

Привредницима, са обе стране, јасна је важност јаких економских веза Београда и Приштине, али и процеса који воде помирењу Срба и Албанаца.

"Време је да и Влада Косова и Влада Србије то пресеку једном да не држе таоце неколико хиљада привредника и на једној и на другој страну који су, можемо слободно рећи, хероји данашњице", каже Неџад Бељуљи, привредник из Бујановца.

Током овог месеца планирана су још три скупа која ће окупити спортске савезе, стручњаке из области економије и здравства.

Први скуп у оквиру Унутрашњег дијалога био је 30. октобра и тада је нешто више од 40 правника, професора Универзитета, дало своје виђење решења косовског проблема, док је други скуп окупио научнике акредитованих института друштвених и хуманистичких наука у Србији.

И на скупу у Новом Саду, одржаном средином новембра у организацији Матице српске могла су се чути мишљења представника стручне јавности о актуелној ситуацији и могућим корацима који би довели до нормализације односа Београда и Приштине.

Учесници су били интелектуалци, књижевници, уметници, представници СПЦ, велики број социолога, економиста и филозофа, њих 26.

Данашњем скупу у ПКС поред привредника и чланова коморе присуствују и директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић, генерални секретар председника Србије Никола Селаковић, Драган Владисављевић, директор Канцеларије за координационе послове у преговарачком процесу са привременим институцијама самоуправе у Приштини и секретар Радне групе Владе за пружање подршке вођењу унутрашњег дијалога о КиМ, Радомир Илић.